Tokom vikenda, Marvelova zlatna koka, film „Crni Panter“ sa Čedvikom Bozmanom u glavnoj ulozi napravio je invaziju na bioskopske blagajne zaradivši do sada samo u američkim bioskopima blizu 200 miliona dolara. Time je preoteo titulu najgledanijeg februarskog filma blokbasteru „Dedpul“ koju je ovaj suvereno držao skoro tri godine. Ono, što fanovi sage o afro super herojima, verovatno nisu znali, jeste podatak da ideja o pravljenju ovog filma postoji već 25 godina, i da je prvi T’Challa trebalo da bude legendarni Wesley Snipes. Njegova želja za realizacijom ovog projekta, kako kaže, bila je te davne 1992. ogromna, ali filmska industrija, ipak, nametnula mu je drugi izbor – čuvenog Blejda.

“Imao sam dobrog agenta u to vreme, koji je imao veoma istančan instinkt za prepoznavanje mojih ambicija kada je reč o akcionim strip junacima. Smatrali smo da bi bilo super i za to vreme potpuno neuobičajeno da pred kamerama oživimo jednog od Marvelovih heroja. Da im približimo nekoga ko bi odgovarao i belcima, crncima, Azijatima, odlično baratao borilačkim veštinama, i ko bi im na najbolji način otkrio sva čuda divlje i pomalo zaboravljene Afrike”, priseća se proslavljeni glumac sjajne ideje koju je začeo pre dve i po decenije, a čija bi srž bila, kako navodi, da sruši, ili makar umanji stereotipe koji su tada vladali o crnom kontinentu.

Da li ste se zaljubili u junake “Crnog Pantera” zahvaljujući stripu?

Delimično. U školi, moje primare studije bile su u vezi sa glumom i pozorišnim, odnosno scenskim performansima. Manjim delom, odnosile su se na izučavanje afričke kulture. Tada sam stekao saznanja o afričkim slavnim danima i njenim najpoznatijim drevnim kraljevinama, ali sve je to bilo prilično površno. Kada sam pročitao “Crnog Pantera” i “upoznao” mit o Wakandi istog trenutka me je zainteresovalo da malo više istražim o tom izgubljenom carstvu, za koje sam čuo na časovima istorije. Bilo mi je fenomenalno što je jedan strip uspeo da popuni rupe u mom znanju i da me pokrene da o Vakandi saznam nešto više. Oduševljavalo me je to što je ta zemlja zaista postojala, i što je tehnološki bila superiorna  u odnosu na sva tada postojeća antička društva.

Koliko daleko ste se upustili u realizaciju “Crnog Pantera” tih devedestih?

Doprineo sam izradi scenarija. U opticaju su bila tri različite priče. Bio je pravi izazov pronaći režisera koji bi se na pravi način uhvatio u koštac sa takvim projektom.  Želeli smo da film što verodostojnije prati strip. U njemu je Vakanda meka različitih kultura, i predstavlja sistem kojim su upravljaju ljudi svih mogućih veština, pa i ratnici. Sjajno je i to što se u stripu svet susreće sa borilačkim veštinama tipičnim baš za naš continent, koje svetu tada uopšte nisu bile poznate.

Kako je izgledao vaš kostim?

Nikada nismo došli do tog dela. Naslućivali smo nešto usko, naravno, što bi istaklo muskulaturu, ali nikada ozbiljno nismo počeli pregovore o tome. Razlog je, naravno, što nismo stigli ni do priče o budžetu.

Smatram da je “Crni Panter” seme transformacije globalnog društva posađeno u pravo vreme. Verujem da će budućnost za crnce biti mnogo svetlija…

Zbog čega mislite da Holivud nije prepoznao potencijal “Crnog Pantera” te 1992?

To je ostala večita enigma za mene. Jednostavno, “Crni Panter” bio je Holivudova ispuštena prilika. Splet različitih okolnosti uticao je na to da on ne bude snimljen do sada. Marvel kao brend prolazio je kroz restrukturizaciju, nametale su mnoge druge ideje, koje su producentima naizgled bile privlačnije, i naravno, tu je uvek pitanje crnaca kao heroja u bilo kom pogledu. A onda se posle dve godine pojavio Blejd, i njime je čini mi se sve bilo “zakucano”. Ipak, drago mi je što sam dočekao da vidim da su sjajni junaci Vakande doživeli svoju ekranizaciju.

Wesley Snipes u filmu Blade

Da li ste već pogledali film?

Naravno, i to regularno. U bioskopu, sa običnim ljudima, sa kojima sam razgovarao i mogao da razmenim svoje utiske kao pravi obožavalac.

“Crni Panter” prvi je holivudski film sa potpuno afroameričkom glumačkom postavom, gde je čak i režiser crnac. Čini li vam se da smo na nekoj prekretnici?

Nisam siguran da je jedan film dovoljan za tako veliku promenu u pogledu viševekovnog utemeljavanja najgorih predrasuda, ali da li je važan doprinos promenama i da li će imati uticaj? Svakako! Smatram da je “Crni Panter” seme transformacije globalnog društva posađeno u pravo vreme.  Za razliku od 90-ih kada na televiziji nije bilo mnogo crnaca, ali je javnošću vladao apsolutni mrak, zahvaljujući internetu, srušene su granice neobaveštenosti.  Zbog toga verujem da će budućnost za crnce biti mnogo svetlija.

Drago mi je što sam dočekao da vidim da su sjajni junaci Vakande doživeli svoju ekranizaciju

Foto: Marvel, New Line Cinema