Odgledasmo i dugo najavljivanu Boemsku rapsodiju, svojevrsan omaž Holivuda kultnoj britanskoj rok grupi Queen i njenom frontmenu, muzičkoj legendi Frediju Merkjuriju. Kako se ne ustručavamo od zaključaka na početku, Boemska rapsodija bez mnogo sumnje zaslužuje preporuku, ali kao film od kog nećete tražiti previše. Nedostataka ima mnogo za čime god da posegnete – informacijama o biografiji benda, životu Merkjurija, pa do stručnih delova koji se odnose na kvalitet režije, opravdanost hvalospeva na račun glavnog glumca Ramija Maleka i celokupni utisak o filmu.

Boemska rapsodija – film posle kog ćete poželeti da saznate više o Frediju i Queenu

Pozitivno je to što ćete posle odjavne špice i napuštanja sale dugo biti inspirisani onim što ste pogledali, jer je život pevača grupe Queen film za sebe. Nažalost, mali deo njegove istinske harizme i neverovatnog života prave rokenrol zvezde u filmu je i prikazan. Ali da ne mračimo od prvog reda. Naš je utisak da je Boemska rapsodija, izuzmemo li sasvim solidnog Venoma, prvi bioskopski hit u drugoj polovini godine. Iskreni da budemo, i oni koji su se okitili tom titulom u prvih šest meseci, mogu se nabrojati na prste jedne ruke, tako da životna saga Merkjurija uz sve mane sasvim sigurno spada u najbolje filmove 2018.

Šta nam se dopalo?

Na film o Queenu, čekalo se otprilike koliko i majka čeka rođenje deteta. I kroz isto toliko muka su prošli i oni koji su ovo delo porađali, a ništa manje se nije namučilo ni novorođenče. Zamene su obeležile produkciju Boemske rapsodije dok konačno nije sve leglo na svoje mesto. Ili dok nam producenti, režiseri, scenaristi i glumci pod prisilom lične odgovornosti i zacrtanih rokova nisu podarili najbolje što su uspeli da stvore.

Saša Baron Koen u roli Fredija Merkjurija ispao je još u prvom krugu, u korist Ramija Maleka, dok je jadni Brajan Singer kao režiser prvo obavio dve trećine posla, da bi zatim na njegovo mesto sa ciljem da pohvata Singerove konce došao Dekster Flečer. Rezultat te papazjanije je ona koju smo imali prilike da vidimo u bioskopima. Sad da ne bi ispalo da u odeljku posvećenom tome šta nam se dopalo navodimo sve ono što nije, izdvojićemo tri stvari u filmu, koje su bile istinski sjajne.

Prva je to što smo konačno dobili film o grupi Queen. Njihov značaj u svetskoj muzici je antologijski, i zbog toga je značaj Boemske rapsodije kao jednog načina zahvalnosti sveta Queenu ogroman.

S druge strane, energija koja gotovo da „nosi“ tokom celog filma je upravo ono što ga čini jednim od boljih ostvarenja u ovoj deceniji. Da li će ona biti dovoljna da ga učini filmskim evergrinom – u to sumnjamo. Taj posao već je obavio Queen.

Još jedna stavka koja zaslužuje sve pohvale jeste i sjajno podudaranje glumačke postave, pre svega vizuelno, sa originalnim članovima benda, ali i sa ljudima koji su ispunjavali njihove živote.

I… To bi bilo to.

Šta nam se nije dopalo?

Lista je u ovom odeljku znatno duža, pa ćemo krenuti redom. Boemska rapsodija je, pre svega, pokušaj filmske biografije grupe Queen i Merkjurija. Prema našem mišljenju, skandalozno je što se dogodila na ovakav način. Previše površno, nedosledno i sa mnoštvom grešaka koje će bez imalo dvoumljenja dovesti u potpunu zabludu svakog gledaoca filma mlađeg od 22 godine, uzmemo li u obzir da je bar 90 odsto ove populacije odraslo na Rasti i Elitnim odredima, i da o Queenu znaju – ništa.

U tom slučaju, postavlja se pitanje – za koga je i sa kojim razlogom ovaj film pravljen? Oni koji imaju „debelo“ predznanje o rok sceni druge polovine 20. veka ne mogu biti zadovoljni onim što su videli, ali se mogu pomiriti sa time, budući da će zauzvrat dobiti željenu dozu nostalgije koja će ih podsetiti na stara dobra vremena.

Oni kojima je tog predznanja zafalilo poverovaće tom, zarad dramatizacije, nevešto sklepanom redosledu događaja koji su tvorci filma nazvali – biografijom grupe Queen. A tome će se pridružiti i domaći mediji tvrdeći kako je Fredi Merkjuri saznao da ima AIDS 48 sati pre nego što je umro… Granice neznanja su poput svemira – nedokučive…

Mnogo se htelo, previše započelo…

Stavimo li po strani potpuni činjenični haos koji vlada filmom od prve do poslednje minute, a kojim se hteo postići efekat blokbastera koji oduzima dah, naš je utisak da je upravo taj blistavi holivudski sjaj koji od ovakvih priča stvara dela za sva vremena, ovog puta – izostao.

I to iz dva razloga. Producenti su zagrizli prevelik zalogaj, a Fredi Merkjuri i Queen su, jednostavno, veći od svakog filma.

Napraviti dokumentarac ili mini seriju, čini nam se, bilo je daleko pametnije, korektnije prema onima o kojima film govori, ali i unosnije.

Ovako smo dobili samo nevino grebanje po površini jedne priče koja u fiokama skrivenim duboko u podrumima ludih sedamdesetih i osamdesetih ima materijala dovoljno za nekoliko života. Potpuno pogrešno i nepotrebno.

Rami Malek sjajan u roli Merkjurija? Diskutabilno…

Čak ni sjajni Rami Malek, koji je verovatno bio najbolji izbor za ulogu Fredija Merkjurija, nije uspeo u potpunosti da dočara njegovu harizmu. To i nije tako čudno, s obzirom na to da se zvezde poput Merkjurija rađaju retko, i to sa razlogom – da bismo lakše mogli da napravimo razliku između onih koji to jesu i onih koje bi Fredijeva energija oduvala sa scene, kao što je to slučaj sa Malekom.

Daleko od toga da je Rami bio loš. Specifičan kakav jeste, on se dobro uklopio u nijansiranje Fredijevog lika, s tim što je u toj svojoj specifičnosti i po nama ne toliko Merkjurievskoj gestikulaciji omašio glavne tonove Boemske rapsodije – njegovu ličnost.

Uporedite li nastupe iz filma i stvarne nastupe grupe Queen, kao i neka gostovanja Maleka u emisijima na američkim televizijama, lako ćete uočiti da Malekovo, gej čudno i histerično ponašanje nije isto kao i Fredijevo. Tu krupnu razliku čini to što je Fredi bio zvezdetina sa harizmetinom, a Malek neko ko to u životu nije doživeo, a voleo bi.

Zaključak

Stoga je naš ukupni utisak o filmu to da je Boemska rapsodija bila veličanstvena samo u onim momentima kada se bavila Fredijem na sceni, što govori u prilog našeg zaključka da su Fredi Merkjuri i grupa Kvin, jednostavno, preveliki za ovaj film.

Ali je zato Boemska rapsodija simpatičan i pozitivan sinopsis njihovih života i biografija, na osnovu kog biste mogli da poželite da saznate sve o ovim legendama. Zbog toga naša preporuka glasi – ne propustite. U bioskopima je. Neko je uložio milione da ga dobijemo. Zašto da propadnu.

 

Foto: Promo

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *