Da li ste se uželeli velikih holivudskih hitova? Možda je to samo naš subjektivni osećaj, ali proteklih godina, pa ako bismo bilo nešto rigorozniji, možda čak i deceniju i kusur kao da nismo videli nijedan pravi veliki blokbaster iz Grada Anđela koji bi nam istovremeno iščašio vilicu i probudio leptiriće u stomaku. Znate, to su oni filmovi zbog kojih danima, pa i nedeljama premotavate scene u glavi, smarajući sve oko sebe sa po stoti put prepričanim „kadrom za sva vremena“.

Istina, naslova koji su nekada nosili takve hitove bilo je na pretek. Od Marvelovih heroja, preko raznih „Avatara“, „Ejlijena“, „Predatora“ i „Terminatora“ do proverenih franšiza poput „Ratova zvezda“. Međutim, iza retko kog od ovih zvučnih imena ostao je trag od zvezdane prašine koji se za sličnim ostvarenjima nekada vukao sve do danas. Da li smo se zasitili spektakla? Odlično pitanje pred otvaranje teme pod nazivom – Jeste li već pogledali „Akvamena“ i da li vas je oduševio? Mi jesmo, i naš sud je – šta smo tražili to smo i dobili.

Kad ne očekujete previše – dobijete upravo to što ste očekivali

Nekima je bio predugačak. Činjenica, 147 minuta ne proleti „za čas“. Međutim, Akvamenu dužina nije najveći problem. Akcija ne može da dosadi. A ako biste nas pitali da jednom rečju opišemo ovu DCU komiks sagu, onda bi to upravo bilo to – akcija. I u „Akvamenu“ ona traje. Pod vodom, na njenoj površini, na zemlji, u vazduhu… I nimalo ne smeta, i ne davi. Ako ste sa takvim očekivanjima došli u bioskop. Iskreno, mi jesmo.

 

 

Poželeli smo da se sednemo u rolerkoster za čijim je volanom Džejson Momoa i da se isključenog mozga prepustimo ludačkoj vožnji zvanoj „Akvamen“. I navozao nas je. Bez potrebe da makar na sekundu razmišljamo o bilo čemu što se događa u filmu. Da smo se, možda, usudili da upotrebimo logiku u bilo kom trenutku ove vratolomije, sigurni smo da bismo u prvih pet minuta pronašli onoliko momenata koji „ne piju vodu“ koliko sekundi ima u tih pet minuta. Besmislene dijaloge, glup humor, lošu muziku…  Srećom, nismo.

Akvamen nas je razočarao jer…

Odlučili smo da ovog puta iz bioskopa ne izađemo sažvakanog uma, već zadovoljenih vizuelnih čula. I tako bi i bilo da celokupan utisak nije pokvarila, možda, i najveća, pa i jedina ozbiljna zamerka – film je rađen za tinejdžere. A mi to odavno nismo. Sve cake koje su, razumemo, bile hit gledaocima od 12 do 18 godina, starijoj publici deluju malo neozbiljno. Tako smo salu napustili pod utiskom da smo gledali kombinaciju „Moćnih Rendžera“ i „Dece Špijuna“. Iskreno, ova ocena više naginje u korist Banderasove dečurlije, jer smo pogledali i film „Moćni Rendžeri“, koji je u odnosu na „Akvamena“ po ozbiljnosti kandidat za Oskara.

Zaključak

Stavimo li momenat infantilnosti po strani – „Akvamen“ je sasvim ok, i ako imate „dobru“ bešiku koja vas neće izdati do kraja filma, vredi ga pogledati. Još jednom napominjemo, zbog akcije, nikako zbog radnje.

U tom pogledu, „Akvamen“ je podjednako loš kao i većina DC  filmova koje smo gledali prethodnih godina. Međutim, milijarde koje je ova franšiza zgrnula na svojim superjunacima ne dozvoljavaju nam da „Akvamena“ bacimo u blato. To će, verujemo, uraditi oni koji su imali veće ambicije. Naše je sasvim zadovoljio.

O čemu se tu radi

Sve počinje kada Atlana (Nikol Kidman), princeza od Atlantide, izroni iz mora, ranjena, i kada je na steni ispod svog svetionika pronađe izvesni Tomas Kari (Temuera Morison). Ljubav je neminovna, a naravno i sin Artur koji će, uskoro, postati i naš glavni junak. U tome mu pomaže i glavni vezir Atlantide, Vulko (Vilijem Dafo). On Akvamena (Džejson Mamoa) uči svim veštinama koje bi jedan prestolonaslednik trebalo da savlada. Dok se sve to dešava, Atlana je već nestala u dubinama Atlantika, ostavljajući svog muža i sina da sami izgrade mit. Pretpostavljate, Arturu je u morskim dubinama zapisana neka veća i važnija sudbina, a kako će je ostvariti, otkrijte sami…