CRVENI MESEC: Nova domaća sapunica objavila RAT rijalitijima!

Tvorac nekih od najpopularnijih telenovela na ovim prostorima, kao što su „Ponos Ratkajevih“, „Zakon ljubavi“, „Vila Marija“ i „Obični ljudi“, Roman Majetić vraća se na mali ekran u velikom stilu. Nekrunisani kralj sapunica odlučio je da posle dugogodišnje pauze uplovi u novi format. Reč je o drami „Crveni mesec“, čije snimanje počinje u aprilu u Šimanovcima, a prikazivaće se na Pinku.

– Ova serija predstavlja kombinaciju drame i sapunice. Osim broja epizoda (120), ima malo klasičnih elemenata telenovele. Snimaće se većim delom u eksterijeru, radnja je dinamična i paralelno prati nekoliko priča. Podjednako glavni ljubavni zaplet kao i političko-špijunski, baziran na istorijskim činjenicama – kaže nam scenarista priče smeštene u vreme balkanskih ratova i austrougarske okupacije Beograda. – Uz to, gradimo najveću scenografiju ikada skrojenu za bilo koji igrani program na ovim prostorima!

Na konstataciju da je krimi-žanr trenutno najzastupljeniji na TV, kako u Srbiji, tako i u svetu, a da se čini da sapunice ponovo doživljavaju procvat na Balkanu, Majetić odgovara:

– Došlo je do zasićenja klasičnim telenovelama. One su dobile konkurenciju u rijalitiju, čiji se scenario i režija podjednako pomno pripremaju. Danas teško možete u Evropi da prodate seriju na temu siromašne devojke sa sela u koju se zaljubi bogati plantažer. Ljudi traže nešto sa čime mogu da se identifikuju, blisko društvu u kojem žive, što su najbolje iskoristile turske produkcije.

Majetić smatra da sapunice ne odumiru na globalnom nivou, ali da Latinoamerikanci poslednjih godina manje proizvode takve serije. Zanimalo nas je zašto ih naš narod i dalje toliko voli.

– Afiniteti gledalaca sa ovih prostora slični su onima sa Zapada. Mada ne deluje tako, sapunice su najgledanije. Razlog za to je jednostavan – dnevni igrani formati, kao i rijaliti, više odgovaraju današnjem načinu života od onog koji se prikazuje jednom nedeljno – priča Roman.

Nekad smo život usklađivali sa TV programom, a danas je dovoljno da „krstarimo“ internetom i da nam sve bude nadohvat ruke. Njegova generacija, priseća se, odrastala je na sapunicama. Detinjstvo pamti po, kako kaže, praznim gradskim ulicama u vreme prikazivanja čuvene „Dinastije“ ili „Dalasa“, a kao svoju omiljenu telenovelu iz tog vremena naš sagovornik izdvaja „Sever i jug“.

– Na ovim prostorima su za vreme komunističke Jugoslavije emitovane vrhunske strane serije i filmovi, a kako je svaka republika imala svoj javni servis – stvorila se konkurencija. To je rezultiralo kvalitetnim igranim programom. Smatram da neke serije proizvedene tada i danas predstavljaju teško dohvatljivi standard. To su, recimo, „Kuda idu divlje svinje“, „Otpisani“ ili „Bolji život“, koji je u suštini prva telenovela na ovim prostorima.

Sapunice su ga proslavile, ponosan je na svaku koju je stvorio i zato među njima nema „mezimicu“. Osim popularnosti, rad mu je doneo i laskavu titulu.

– To da sam kralj sapunica prišile su mi vaše kolege, ali ne smeta mi, bar su mojim prijateljima dali mogućnost da me zezaju. Sapunice su najteži igrani formati i to u svim segmentima, od budžeta, planiranja, scenarija, produkcije. Neuporedivo je lakše proizvesti film, sitkom, dramsku seriju… Svaka greška uzrokuje velike posledice, finansijski i kreativno. Većina filmova koji se danas prave na ovim prostorima ima veći budžet od telenovele. Dakle, producirati takve formate znači proizvesti seriju u trajanju više od 100 sati sa sredstvima za koje neko snimi dvočasovni film. Iz toga vam je jasno da to ne može biti preterano profitabilan posao. Barem ne za nezavisne producente, a za TV kuće i te kako.

Iskusni majstor otkrio nam je kako glasi recept za dobru telenovelu. Ambiciozni, zapamtite ove reči!

– Najpre treba osluškivati publiku. Pokušajte da odgovorite na njihove zahteve. Nikad nemojte da dozvolite da vas uspeh serije navede da se zaustavite – priča Majetić, i dodaje: – U svakom novom projektu nastojim da pružim više. Igrani formati su živi kao i publika, moraju da se menjaju u skladu s njihovim očekivanjima.

Ponovo je pomešao tajne sastojke u velikom projektu „Crveni mesec“, sa kojim se posle dužeg vremena vraća u igru. Ipak, pauza u Romanovom slučaju nije bila puko plandovanje. Ali, gde je bio za to vreme?

– Godinama nisam radio velike serije i zato razumem vaše pitanje. Moja bivša produkcijska kuća AVA imala je ozbiljnih finansijskih problema, pa sam sve sagledavao sa distance kako bih utvrdio gde sam pogrešio. Kad se sklonite iz nekog prostora koji ste sami stvorili, logično je da dođu drugi. Nažalost, pokazalo se s drugačijim ambicijama, manje kreativnim, a više materijalnim. S vremenom se to vidi: projekti stagniraju ne samo zbog manjka kreativnosti, nego i investicija. U takvoj situaciji, a ovde govorim o Hrvatskoj pre svega, nisam bio ni motivisan da radim na taj način, niti bih ikada radio na taj način.

U međuvremenu, otkriva nam, razvijao je projekte sa idejom da ih realizuje u Rusiji, sarađujući s jednom od najvećih svetskih produkcija. Ipak, odlučio je da to učini u Srbiji sa Željkom Mitrovićem.

– Nikad me nije privlačilo da radim za velike sisteme. To je sigurnije i isplativije, ali uz žrtvu kreativne slobode. A ima tu i onog našeg prkosa – zašto da svoje znanje, kreativnost i iskustvo dajem velikima kad znam da to možemo i mi mali? – završava Majetić.

Foto Promo