Iako je od emitovanja poslednje epizode serije Černobil prošlo više od nedelju dana, još uvek se sabiraju utisci na društvenim mrežama. Ekipa koja je radila seriju u nekoliko navrata govorila je o nastanku serije, a poznato je da su gotovo svi likovi, osim nuklearne fizičarke Ulane Khomyuk čiji je lik dočarao sve nuklearne fizičare SSSR-a koji su pomagali profesoru Legasovu u saniranju štete nakon eksplozije – stvarni.
Među onima koji su zaista postojali su i vatrogasac Vasilij Ignatenko i njegova supruga Ljudmila. U seriji je prikazano kako Ignatenko odlazi da gasi požar u nuklearnoj elektrani, dok njegova trudna supruga Ljudmila ostaje kod kuće. Nakon toga Vasilija odvoze u bolnicu u Pripjatu, a zatim i u Moskvu, gde ga trudna Ljudmila posećuje bez obzira na opasnost. Vasilij Ignatenko umire u mukama, a Ljudmila nakon toga rađa devojčicu koja od posledica radijacije umire četiri sata nakon rođenja.
Po nekim podacima, Ljudmila Ignatenko još uvek je među živima. Ima sina i živi u Kijevu. O svojoj sudbini progovorila je mnogo pre snimanja serije Černobil, i to u knjizi Glas iz Černobila. Ljudmila je autorki knjige Svetlani Aleksijevič ispričala da su dan kasnije ona i Vasilij trebali ići u Belorusiju da posete njegove roditelje i da je on od četiri ujutro trebalo da bude slobodan od dežurstva. Reaktor je eksplodirao jedan sat iza ponoći pa je Ignatenko otišao na posao, misleći da je reč o običnom požaru.
On i Ljudmila venčali su se 1983. godine, a upoznali su se još kao tinejdžeri, 1979. godine. U knjizi je Ljudmila opisala poslednje dane njegovog života i mnogo su strašniji nego što je to prikazano u seriji.
„Svaki dan sam upoznavala drugu osobu. Poslednja dva dana iskašljavao je komadiće svojih pluća i jetre. Gušio se u vlastitim organima. Zamotala bih ruku u zavoj, stavila mu je u usta i vadila to“, ispričala je Ljudmila. Vasilij je umro u 25. godini i sahranjen je u limenom kovčegu ispod betona, zbog činjenice da je njegovo telo i dalje bilo radioaktivno.“