EKSKLUZIVNO Suzan Goldberg, glavna i odgovorna urednica magazina NACIONALNA GEOGRAFIJA: Spremni smo za nove VELIKE PRIČE!

Kao što su deca na području bivše Jugoslavije decenijama odrastala uz izdanja Politikinog, a kasnije i Mikijevog zabavnika, iščekujući sa velikim uzbuđenjem svaki petak ne bi li sami ili sa roditeljima otišli do kioska po novo izdanje njihovog omiljenog časopisa (neki od nas još pamte bujicu osećanja koje bi svaki put pokrenuo taj gotovo ceremonijalni događaj), tako već duže od 130 godina deca širom sveta dele isto ushićenje čekajući na novi broj magazina Nacionalna Geografija.

Vremena se menjaju, kao i pomenuti časopisi, ali tradicija je ona što čini da njihova magija traje večno. Pre tri godine na čelo magazina Nacionalna Geografija, prvi put u istoriji kao glavni i odgovorni urednik došla je žena. Suzan Goldberg time je zaokružila put na koji je zakoračila još kao osmogodišnja devojčica. Tada je u klupi osnovne škole prvi put, na pitanje „Šta želiš da budeš kad porasteš?“ odgovorila sa – novinar. Kako je to otkrila kasnije, ljubav prema novinarstvu negovala je dugo i strastveno, te je i diplomiranje odložila za neko vreme kako bi prihvatila stalni posao u časopisu Sijetl Post Intelidženser. Ipak, za nas, strast važnija od one koju je gajila prema novinarstvu, jeste ona koju je delila sa milionima dece širom sveta, a to je ljubav prema časopisu Nacionalna Geografija.

– Tako je. Još se sećam tog osećaja dok sam čekala da mi donesu novi broj Nacionalne Geografije. Kao i svakom detetu, slike su bile ono na šta sam prvo reagovala, jer po njima je Nacionalna Geografija najpoznatija. Ali kako je vreme odmicalo, a ja rasla i sazrevala, sve više pažnje obraćala sam na tekstove koji su sa slikama činili kompletnu bajku zvana Nacionalna Geografija. Danas imam priliku da živim tu bajku i na tome sam zahvalna – poručuje Suzan na početku razgovora za portal Film i TV.

Kao i većina ljudi na planeti u trenutku kada smo razgovarali sa njom, i Suzan je bila zatečena pandemijom koronavirusa, i prinuđena na radikalne promene u načinu života, ali i posla. Uverena da je ovo još jedna od situacija iz koje će svet izaći promenjen, a ljudi mudriji poučeni važnim upozorenjem koje im je priroda poslala, Suzan je, ipak, zadržala optimističan stav po pitanju „života posle korone“.

– Istina, sve ono što nam se trenutno događa diktira teme i trendove u novinarstvu. Logično je da ljudi žele da čitaju o aktuelnoj situaciji i ovom virusu. Nacionalna Geografija putem svojih digitalnih platformi, na čiji smo razvoj stavili poseban akcenat poslednjih godina, prilagodila se trenutnoj potražnji. Imamo obavezu da na svoj način informišemo čitaoce o pandemiji i onom što se trenutno događa. Ipak, to nisu jedine priče o kojima pišemo. I dalje su tu neke naše uobičajene teme, koje su, kako nam to iskustvo pokazuje, itekako čitane i tražene. Verujem da u ovoj krizi ljudi i dalje žele da čitaju o nekim normalnim stvarima, što je dobar pokazatelj da će život kakav smo znali postojati i kad se sve ovo završi.

žena u muškom svetu

NOVINARSTVO NIKADA NIJE BILO MUŠKA PROFESIJA. NA FAKULTETU JE U MOJE VREME BILO ZAISTA MNOGO STUDENTKINJA SPREMNIH DA ZAKORAČE U SVET ŽURNALISTIKE. ZABRINJAVAJUĆE JE TO ŠTO JE NEKOLIKO DECENIJA KASNIJE SAMO NEKOLIKO NJIH U SVOJOJ KARIJERI USPELO DA DOSPE DO UREDNIČKE POZICIJE

Po čemu se to časopis „Nacionalna Geografija“ razlikuje od ostalih magazina sličnog tipa? Od čega je satkana njegova neverovatna tradicija?

– „Nacionalnu Geografiju“ čine globalno važne priče čijim se isticanjem i pominjanjem daje doprinos čitavom čovečanstvu. Bez obzira da li se one odnose na našu životnu sredinu, životinjski svet, društvo. One su te koje čine razliku. To su one teme koje zahtevaju određeni stepen urgentnosti delovanja, i koje nama kao magazinu sa tradicijom dužom od veka nameće odgovornost da se njima bavimo.

Šta je bio najveći izazov sa kojim ste morali da se izborite kao novi urednik časopisa „Nacionalna Geografija“?

– Pre svega, bio je to taj teret „nasleđa“ Nacionalne Geografije. Nije nimalo lak zadatak naći se na čelu jedne priče koja traje duže od 130 godina. U profesionalnom smislu, prvi put sam se našla u jednom mesečniku. Morala sam da se prilagodim na jedan nov sistem rada u kom ne postoje rokovi na dnevnom nivou, ali postoje sastanci na kojima se odlučuje – kojim ćemo se najvećim i najvažnijim temama baviti u ovoj godini. Izrađuje se detaljan plan za svaku i prati razvoj ideja od početka do kraja. To je jedan veliki i nesvakidašnji poduhvat koji je zaista impresivan.

Živimo u digitalnoj eri. Kako se tome prilagođava časopis u kom je fotografija tako važan element komunikacije?

– Komunikacija sa čitaocima putem svih platformi koje trenutno postoje jedan je od naših primarnih zadataka. Uzbuđena sam načinom na koji je digitalna revolucija pomenila novinarstvo i otvorila razne načine da čitaocu saopštiš svoju priču. Takav vid komunikacije sa čitaocima istovremeno vidim i kao dodatak sadržaju koji magazin može da ponudi, ali i kao zasebnu priču. Zbog toga nam je i važno da što više materijala koji smo arhivirali tokom prethodnih skoro vek i po, čitaocima predstavimo u novom obliku. Uz bogat opus fotografija i grafika, tu je i video materijal, intervjui sa našim fotografima i novinarima, bezbroj važnih priča o kapitalnim događajima u istoriji, ali i informacija o aktuelnim temama.

Kako vidite magazin „Nacionalna Geografija“ u budućnosti? Koje su sledeće misije u koje ćete se otisnuti?

– Bez mnogo sumnje, naš rad i dalje će biti fokusiran na teme koje menjaju svet. Na one priče na koje je neophodno ukazati da bi se nešto promenilo i išlo dalje. Svedoci smo toga da se kroz decenije interesovanje publike za sadržaj koji im mediji plasiraju znatno menjaju. Baš kao i teme koje su činile našu stvarnost. Prilagođavanje vremenu u kom živimo važno je pravilo koje svi mediji, pa i „Nacionalna Geografija“ mora da isprati da bi teme kojima se bavimo bile podjednako važne čitaocima danas, pa i u budućnosti, kao što je to bilo tokom čitavog našeg postojanja. Ići u korak sa vremenom i upozoriti na teme koje će odrediti našu budućnost, to je naša najvažnija misija.

Foto Nacionalna Geografija