Serija „Aviondžije“ oduševila nas je već od prve epizode, a o tom šta mislimo o prvom srpskom letećem sitkomu više možete pročitati OVDE. Sasvim neočekivano, dobili smo sitkom koji je uspeo. U poslednjih 20 godina to se desilo samo još jednom u domaćoj produkciji. Naravno, reč je o seriji „Ljubav, navika, panika“. Baš zato su „Aviondžije“ i bile prijatno iznenađenje. U moru krimića i misterija neko nas je malo opustio i izmamio nam osmeh na lice. I zato im hvala. Odličan scenario, sjajna i osvežavajuća glumačka postava uz originalan koncept, „Aviondžijama“ su zagarantovali bezbedan let do naših srca. A u svemu je presudnu ulogu imala, naravno, perserka Dana. Žena bez koje ova posada ne bi bila savršeno uigran tim koji savršeno leti kroz sopstveni haos. U razgovoru sa glumicom Bojanom Kovačević koja je dočarala voljenu nam Danu, otkrivamo sve pojedinosti i pikanterije „Aviondžija“.
– Hvala vam na divnim rečima. Raduje me da vam se serija „Aviondžije“ dopada. Do saradnje je došlo kada me je kreator serije Saša Al Hamed pozvao i ponudio ulogu Dane perserke. U tom trenutku postojao je samo sinopsis sa karakterizacijom likova. Meni se već tada svidela ideja za sitkom, likovi su bili veoma zanimljivo zamišljeni. Kada su stigle napisane epizode i kada sam pročitala koliko je dosledno vođen svaki lik kroz mnoštvo uzbudljivih avantura na letu, koliko su replike duhovite, ja sam se zaljubila u junakinju Danu.
Publika vas pamti po kultnoj roli Marine Popac u seriji „Srećni ljudi“. Perserka Dana je jedan potpuno drugi svet u poređenju sa onim koji je za vas stvorio Siniša Pavić u „Srećnim ljudima“, ali se razlikuje i u odnosu na vaše druge uloge. Nama u ovoj roli delujete srećno i ispunjeno, plenite u svakom kadru. Čime vas je Dana „kupila“?
– Dana je vrlo samouverena,ambiciozna,dominantna ličnost,kakve svi poznajemo u komšiluku ili na poslu. I kojih se ljudi uglavnom plaše. Ali u isto vreme Dana je neko ko lako rešava probleme,neko ko može da razume ljude i njihove potrebe i na koga ljudi mogu da se oslone. Ima i svoje lične dileme koje je čine ranjivom i zbog kojih sam je zavolela. Verujem da će je i publika zavoleti i prepoznati da nešto Danino nose u sebi.
Kako vam prija sitkom kao žanr? Da li je lepše živeti i raditi uz osmeh ili dramu?
– Jednako ozbiljno prilazim i komičnim i dramskim ulogama. I jedan i drugi žanr zahteva da se zaroni u tekst i razume uloga,da se promisli i smisli interpretacija. Svakako da je lepo živeti i raditi uz osmeh. Ako smo uspeli i publiku da nasmejemo onda me to čini još više srećnom.
Dugo vas nije bilo na malim ekranima. Na neki način ste se publici prilično štedljivo „davali“. nedavno smo vas gledali u „Igri sudbine“, sada evo i u „Aviondžijama“. Šta je uticalo na to da se vratite televiziji?
– Trudila sam se da imam kontinuitet u radu. Neki projekti nisu bili toliko vidljivi kao TV serije, pa možda je to razlog što se stiče utisak da sam se “ prilično štedljivo davala“, kako vi kažete. Ja sam jako zadovoljna što sam kao mlada glumica imala priliku da igram u jednoj tako gledanoj seriji kao što su „Srećni ljudi“. Publika je „drugi“ bez koga se ne može u našem poslu.Nadam se da će publika zavoleti da gleda i „Aviondžije“ isto toliko.
Mi plačemo od smeha dok gledamo seriju, pretpostavljamo da je vama na setu duplo zabavnije? Možete li izdvojiti neku anegdotu sa snimanja?
– Ono što se desilo na ovom snimanju i što je zajednički doživljaj svih nas koji smo igrali, jeste to da smo se sjajno uklopili. Na snimanju je vladala divna atmosfera. Jedni druge smo podržavali, razmenjivali ideje, navijali, radili za partnera i puno, puno se smejali. Nenad Heraković je voleo sve da nas imitira, Miloš Đorđević je stalno imao duhovite komentare, pa se dešavalo da smo se jedva suzdržavali da ne prasnemo u smeh u kadru, što se ipak, ponekad i dešavalo. Bilo je puno zabavnih situacija. Postali smo jedan dobar tim. Drago mi je da se to vidi i na ekranu.
Zamišljamo scenu u kojoj će se pojaviti Svetlana Bojković kao vaša majka, a ona je inače sjuardesa u penziji i još je gora cepidlaka od Dane. Preslišava celu ekipu, uključujući i Danu. A Dana ima traume iz detinjstva od nje… Šta mislite o toj ideji? Da li biste voleli da ponovo zaigrate sa Cecom u nekom projektu?
– Vaša ideja mi zvuči zanimljivo. Bilo je sjajno raditi sa Svetlanom Bojković. Svakako bih volela da na ovom ili nekom drugom projektu ponovo sarađujem sa Cecom.
Vaš odnos sa Medićevom je neponovljiv. Dana je ostatku ekipe poput majke. Da li ste imali neki uzor pri radu na njenom liku? Zanimljiva je i ta Danina borba između principa koje joj nalaže uniforma i njene prave prirode… Mi je doživljavamo kao prikrivenu rokerku spremnu da ruši sva pravila. Kuda će nas u nastavku priče odvesti taj neobičan spoj?
– U razumevanju odnosa i situacija medju osobljem u avionu nam je pomogla perserka Danica Andrić,po kojoj je moj lik i dobio ime. Perser je osoba koja mora imati autoritet. Tako su moja autoritativna Dana i Jelenina neurotična Medena kompatibilni karakteri. Na neki način one i formiraju simbolički odnos majke i ćerke.
Čujemo da se snima i druga sezona? Raduje nas vaš povratak na mali ekran. Hoćemo li vas posle Dragice i Dane videti u još nekom projektu?
– Najavljen nam je nastavak snimanja. Za sada se scenario još piše. Nastavljam da igram svoje predstave sa ApsArtom. Snimila sam letos kratki igrani film “ Vrenje krvi“. Trenutno čitam jedan novi scenario za TV seriju.
Kako vam se trenutno čini situacija u domaćoj TV produkciji? Dopadaju li vam se serije koje se trenutno snimaju?
– Mnogo se snima,što mislim da je jako dobro. Pratim domaću produkciju i mogu reći da ima fantastičnih serija i filmova.
Čini nam se da je hiperprodukcija ostavila traga na glumcima, pa se teško vezuju za uloge. To se, međutim, kod „Aviondžija“ ne primećuje. Da li je reč o dobrom scenariju ili ste jednostavno zavoleli likove iz serije „Aviondžije? Baš bismo uzeli kao primer Jelenu Rakočević koja je u seriji „Kolo sreće“ neprimetna, a u „Aviondžijama“ je u ravni sa Meril Strip…
– Sigurno je reč o dobrom scenariju. Likovi su maštoviti,precizno postavljeni i odlično vodjeni kroz mnoge uzbudljive situacije. Dijalozi pametni i duhoviti. Samim tim je i nama glumcima lakše da ih interpretiramo.
Za kraj, može li se reći da su „Aviondžije“ srpski „Alo, alo“?
– Hvala Vam što ste je uporedili sa jednom od mojih omiljenih serija. Volela bih da Avionžije budu gledane,dobro prihvaćene i da nasmeju publiku. Smeha nam nikad nije dovoljno.