Vlaška magija stigla je na male ekrane u udarni termin, zahvaljujući domaćim serijama.
Crna svadba, a pre toga Pevačica, serije su koje su na domaće male ekrane donele čitav skriveni svet natprirodnog i onostranog o kom se u Srbiji mnogo zna, a malo priča. Kao što nam je ovog vikenda na kanalu Superstar „Crna svadba“ to i pokazala, Vlaška magija i verovanje u njenu moć veoma je živo.
Gotovo da nema sela u Timočkoj krajini bez takozvanih vračara. Ljudi u nevolji, nemoćni da pronađu pravi uzrok svog problema i danas se, u nekim krajevima u Srbiji, za pomoć obraćaju vračarama. U seriji „Crna svadba„, ta žena je baba Mikula. U „Pevačici“ ih je bilo više. Beli mag, Crni mag, gatara, Vlajna… Nikola Radosavljević, koji je u selu Jabukovac počinio nezamisliv masakr koji je bio i inspiracija za seriju „Crna svadba“bio je uveren da je svoj zločin počinio pod uticajem pod uticajem vlaške magije.
On je bio uveren da mu je Anika Čogić, tašta njegovog rođenog brata i deveta žrtva masakra, radila o glavi i da mu je bacila „fakaturi“ (vlaški naziv za magiju). Radosavljević je, nekoliko dana pre masakra, posetio vračaru koja mu je potvrdila slutnje. Prema kazivanju meštana, Radosavljević je mislio da su mu bačene čini kako bi on izvršio samoubistvo.
Stalno je pričao da ga „fakaturi“ teraju da se obesi, upuca se ili da skoči u bunar. Verovanje u moći magije je veoma rasprostranjeno u istočnoj Srbiji, gde je zabeleženo još ubistava koja su, po priznanju ubica, počinjena pod uticajem magije.
Vlaška magija – najčešće vradžbine
Jedan od poznatijih obreda je „vezivanje“ koje za posledicu ima seksualnu nemoć, odnosno muškarac može da se „pokaže“ samo pred ženom koja ga je zavezala. Zbog tog rituala su se, navodno, dešavala mnoga ubistva. Vradžbina se izvodi uz pomoć crne predene vune.
– Najjače dejstvo među rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti s pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izlučina iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten s njegove ruke, igla i konac – navodi se u knjizi „Čuda vlaške magije“.
Etnolog Paun Es Durlić istakao je da su „Egipćani u magiji bili za antički svet ono što su Vlasi za savremeni svet“. Stari običaji i magijski obredi, prema njegovim rečima, dobro su očuvani u Timočkoj krajini.
– Svi imaju magijske predstave i verovanje, ali kod Vlaha je to mnogo življe i više očuvo nego kod drugih naroda – kaže etnolog koji se već 30 godina bavi nasleđem ovog kraja.
BONUS VIDEO CRNA SVADBA: Psihološki HOROR triler od kog ćete zaista OSETITI JEZU! (TREJLER)
Koliko je verovanje u moć magije i danas ukorenjeno ilustruje svedočanstvo ovog etnologa da je s njim kontaktiralo mnogo obrazovanih ljudi, ne bi li posredovao kod vlaških vračara, jer „im se deca drogiraju“.
Gde god deluje crkva, smatra on, takva praksa se gubi, ali kod Vlaha to nije bilo slučaj, jer su se magijski obredi zadržali, pogotovo u selima.
Duboko ukorenjeno verovanje u moć magije pokazuje i to što je ubica iz Jabukovca, navodno, na sebi imao crveni konac koji se, objašnjava Durlić, nosi kao zaštita. U seriji „Crna svadba“ konac nismo videli, ali Mitar ima prepoznatljiv tik oblizivanja usta.
– Crvena boja je simbol života i ona u magiji ima najveći stepen zaštite. Nije dovoljno imati običan crveni konac, već je potrebno da ga neka vračara pribaje. Tek tada taj konac ima apotropejsku (zaštitnu) funkciju – navodi Durlić. On dodaje da je mađijanje i bacanje čini naročito zastupljeno u selima u dolini Peka.
Magijom se u vlaškim krajevima uglavnom bave žene. Durlić kaže da to spada u domen etnomedicine, jer se u selima, među ljudima koji su okruženi ovim verovanjima, to ne shvata kao magija, već kao lečenje.
– Oni veruju da je svima zapisano dobro i kada se desi bilo šta loše tada se poremeti to što je zapisano, a za to su uglavnom krivi neki demoni… U zajednici postoje žene koje to vraćaju u normalno stanje, onako kako je zapisano – objašnjava Durlić neka vlaška verovanja.
Vlaška magija – od lečenja glavobolje do „mrtvačke vode“
Jasna Jojić u knjizi „Čuda vlaške magije“ opisala je nekoliko magijskih obreda i između ostalog navodi da su raskrsnice puteva kultna mesta za uspešno „mađijanje“.
Kao lek protiv osipa ili glavobolje, navela je, u Timočkoj krajini veruju da je delotvorno ako „tri večeri zaredom protrljaju obolelo mesto vrednom monetom, a potom je ostave na raskrsnici da je neko u svojoj pohlepi pokupi“.
Među materijalima koji se koriste za bacanje čini često se upotrebljavaju kosa i nokti jer su to, po verovanju Vlaha, jedine materije koje ne trule i prate čoveka i do onog sveta. Svoje „psihičke moći“ Vlajne za potrebe magijskih rituala upotpunjuju raznim korisnim rekvizitima poput konca, igle, biljaka, ljudske krvi, pepela, balege…
U ritualima vlaških vračara, zabeleženo je da neke od njih u obedima koriste „mrtvačku vodu“, u kojoj se kupaju pokojnici. Ta tečnost se sipa u kafu ili mleko onima koji treba da se „osuše“.
Od urokljivih očiju Vlasi se često brane uz pomoć tamjana ili kamička s reke. Protiv uroka „delotvorno“ je u džep staviti čen belog luka koji je pre toga celu noć stajao na prozoru u vreme mladog Meseca.
Vračare mogu da utvrde i da li je u pitanju urok ili nešto drugo. To se, prema navodima Jojićeve, radi gašenjem ugljena.
„Ako ugrevak pri gašenju padne na dno posude, urok zaista postoji i odaslat je više puta“. Čak postoji i metod kojim vračara traži krivca za bačene čini. Prema svedočenju stanovnika istočne Srbije, vračare, takođe, rado prizivaju mrtve, vile i demone koji gospodare prirodom, poput Vodenog duha Tartora, Zmaja gospodara vatre Zmau, ali i demone bolesti Čumirol.
BONUS VIDEO Upoznajte glavne likove serije CRNA SVADBA