Čas anatomije – Svet je u pometnji, sa ili bez vavilonskog nesporazuma. Ali postoji jedna specijalna kategorija ljudi kojoj humanistika duguje opstanak – prevodi.
Svaki gest ima svoje značenje, svako značenje podleže interpretaciji, svaka interpretacija je prevod. Prevodimo svakodnevno gestove, misli, osećanja. Svakodnevno „prevodilaštvo“ je mera sporazuma među ljudima, promoćurniji bi rekli da je ono najčešće mera nesporazuma. Primeni li se takav metod razmišljanja na kategoriju književnog prevoda, otvara se kompleksno polje značenja i interpretacije. Sigurno da bi godišnja književna produkcija bila mnogo siromašnija bez prevodne književnosti no kritičari stanja na tržištu knjiga neretko kažu da bi, možda, bila i mnogo bolja bez prevodne literature.
Novo izdanje emisije “Čas anatomije” posvećujemo književnom prevodu, njegovom značaju za kulturu književnog stvaranja i promenama shvatanja uloga prevoda u jednoj kulturnoj kulturi. Takođe, problemi prevođenja, često su i problemi sa kojima se suočava kulturna politika jedne zemlje, procesi promene percepcije ulog prevoda danas ukazuju i na proces promene shvatanja kreativnog stvaranja.
O prevođenju, jeziku, kulturi prevođenja i kulturi prihvatanja značaja prevoda u emisije govora: Drinka Gojković, Jelena Kostić Tomović, Milica Markić, Muharem Bazdulj, Muharem Bazdulj i postdiplomac Miloš Krstića
Urednica: Marija Nenezić
Režija: Maja Mandić
Emisija je na Drugom programu RTS-a u petak, 19. novembra u 23:45.
Izvor: RTS
