ALEKSANDRA JANKOVIĆ, junakinja serije „Azbuka našeg života“, otkriva zašto NE VOLI da je zovu SPLIĆA

S biografijom koja je dobrim delom nalik filmskom scenariju, glumica Aleksandra Janković kao da je bila predodređena da postane glumica. Kontrasti na koje ju je život bacao – idilično odrastanje u Splitu kraj mora, proživljavanje rata, a onda i razni poslovi u inostranstvu kojima se bavila čekajući da upiše akademiju, ispisivali su stranice njene bogate biografije, koja joj je kasnije postala savršen izvor inspiracije za brojne likove.

Uglavnom ih je oživljavala u pozorištu, a oni retki televizijski poslovi bili su mala uvertira za ono što joj se dogodilo prošle godine. Poziv za glavnu žensku ulogu u seriji “Azbuka našeg života”, nastaloj u produkciji Telekoma Srbija i “Kontrast studiosa”, a koja se od 3. decembra emituje petkom na kanalu Superstar u 21.00, otvorio je novo poglavlje u karijeri ove umetnice.

Aleksandra Janković i Jadran Malkovič u seriji „Azbuka našeg života“

– Bilo je rano majsko popodne, taman se završio dvomesečni karantin. Otkriću vam i kako je razgovor počeo: “Ćao, Aleksandra, Jelena Bajić Jočić je, poslednja dva meseca stalno mislim na tebe”. Obradovala sam joj se i iznenadila jer dugo nisam snimala, još ono postkarantinsko vreme puno bunila uzrokovalo je moje, malo je reči, uzbuđenje. Uputila me je da pročitam obe verzije romana “Azbuka mog života” Mirjane Bobić Mojsilović pre scenarija. Uloga kao stvorena za mene. Uživala sam čitajući i bila presrećna što sam dobila ovakvu šansu. Jelenu kao reditelja sam upoznala gledajući njen film “Led” i seriju “Psi laju, vetar nosi”, a upoznale smo se na snimanju “Selo gori, a baba se češlja”. Iz mene je spontano i radosno izašlo jedno veliko – DA – otkriva Aleksandra Janković.

Ima mnogo njenih koleginica koje nikada ne dobiju glavnu ulogu, a Aleksandu je, ipak, sačekala.

Ona kaže kako ne veruje u slučajnosti, već u sinhronicitete.

– Radila sam najbolje što sam umela, ali je moja prva ljubav bilo pozorište. Tek u kasnim četrdesetim to se promenilo, a igrajući u ovoj seriji, zaokupilo je moju pažnju i uzelo primat. Odjednom su kod nas počele da se snimaju serije u ogromnim količinama i nisam mogla da ne primetim kako me nema nigde. I to mi je bilo u redu. Nekad se i sam čovek potrudi da ga nema. No, poželela sam da radim opet punom parom i da se i meni desi serija. Poželela sam neko meso, glumačko meso, da vidim da li umem. I onda, bam! Ni manje ni više nego glavna uloga! Možete zamisliti kakvu eksploziju u glavi sam doživela. Naravno da me je zanimalo kako i otkud ja. Znajući koliko je retka pojava glavnih ženskih uloga, Jelenin poziv je za mene bio i poruka. Mi glumci smo tanana, osetljiva bića. Lako nas pobede nesigurnosti i stalno su nam potrebne potvrde.

Aleksandra Janković kao Vesna

Na pitanje šta seriju “Azbuka našeg života” čini drugačijom, Aleksandra Janković odgovara:

– Reč je o melodrami koja je fenomenalno slikana. Naš direktor fotografije Marko Bulajić potrudio se da serija ne kaska za trendom u svetu. Od celokupne tekuće produkcije na domaćoj sceni razlikuje se po priči u kojoj je težište na muško-ženskim odnosima. “Azbuka našeg života” karakteristična je po originalnom i inovativnom pristupu u umetničkoj naraciji i rediteljskom postupku.

Inspiraciju za lik Vesne potražila je u bogatom životnom i socijalnom ličnom iskustvu.

– Vesna se od mene po karakteru ozbiljno razlikuje i to je bio više nego poželjan glumački zadatak. Upoznati i sprijateljiti Aleksandru i Vesnu bilo je izazovno. Vesna me je naterala da ponovo preispitam neke svoje odluke u životu.

Aleksandra je u glumačkim krugovima poznata kao Splića. Ona kaže da nema ništa protiv tog nadimka, ali nije presrećna kad se koristi.

– Imam divno ime, koje mi stoji i pripada. Nadimak je bliskost za koju nisam uvek spremna, pogotovo sa nepoznatim ljudima. On određuje neke burazerske odnose koji mi ne prijaju uvek. Da ne bih ljude zbunjivala svojim reakcijama, zamolila sam da me tako ne zovu. S druge strane, moje ime i prezime su nekako opšte mesto i često se ne zna o kome je reč. Moraću, izgleda, da poradim na tome sa sobom. Razumem ljude kojima je to simpatično, koji su me naučili tako zvati, ali u meni postoji neki otpor koji brani Aleksandru.

Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM,FACEBOOK i YOUTUBE

Foto Promo / Contrast studios

Izvor Kurir