Đorđe Mišina je student završne godine glume na Akademiji umetnosti, u klasi Igora Đorđevića, a već je u biogafiju upisao nekoliko zapaženih uloga. Svet glume, filma i pozorišta privlačio ga je i kao malog, pa je već sa 15 godina stao na daske “Dadova”, a sa 17 je debitovao u filmu Nikole Ljuce – “Posmatrači”.
– Nisam očekivao da ću dobiti rolu Petra – glavnu ulogu. Osim u Kinoteci, “Posmatrači” su prikazani i u Njujorku. Gledali su ga Leonardo Dikaprio i druge velike zvezde, a ja, klinac, sedim u Beogradu, čitam o tome, i ne mogu da verujem. Mislim da moj životni film prelazi iz žanra u žanr. Pre fakulteta sam radio selidbe, zatim u “Hajatu” kao konobar, pa za štandom u “Ušću”. Neverovatno je čega sam se sve nagledao i šta mi se sve desilo. Uvek mi je zabavno, non-stop tražim da radim nešto, volim putovanja, prirodu, sport… Život će mi sigurno biti ispunjen – kaže Đorđe Mišina.
Đorđe Mišina u seriji „Azbuka našeg života“
Mladog glumca gledamo u žanrovski različitim serijama – “Azbuka našeg života” (petkom u 21.00 na Superstar TV i ponedeljkom u 21.45 na TV Prva), i “Ubice mog oca” (vikendom u 21.00, na Superstar TV, a sredom i četvrtkom na TV Prva). U drami snimljenoj po romanima Mirjane Bobić Mojsilović tumači di-džeja Luku, povučenog i emotivnog gej momka koji živi na Ibici, dok u petoj sezoni popularne krimi-drame igra nasilnog srednjoškolca Vukšu. Mišina je zaigrao i u australijskom filmu “Nećeš biti sama”, koji sada učestvuje na “Sandens festivalu”, kao i u holivudskom hororu “Slotherhouse”, koji je sniman u Srbiji.
– Od malena sam znao da ću se baviti glumom, šta god se desilo. Mene gluma, jednostavno, zabavlja. Volim da se igram, lepo mi je dok to radim. Odrastao sam uz mnogo filmova, knjiga i video igrica. Roditelji su me stalno vodili u JDP i Atelje 212, posle čega sam bio bogatiji za pun kofer raznih emocija i zamisli. Uvek mi je bilo interesantno kako nastaje fikcija, kako se stvara priča, kako dobijaju formu svi ti svetski poznati filmovi i predstave koje smo gledali. Na filmu i u pozorištu možeš sve da stvoriš.
U seriji „Ubice mog oca“
Na pitanje čemu ga je naučio vođa klase Igor Đorđević, Đorđe odgovara:
– On je neobičan pojavom i ponašanjem, a takve su mu i uloge. Na početku nam je bilo teško da ga razumemo, jer zaista nije konvencionalan profesor. Od nas nikad nije tražio da “budemo prirodni”, već je hteo da vidi do kojih granica pucanja naši likovi mogu da idu. Uvek nam je govorio da ga ne interesuje naš šarm, da li se lepo slikamo i da li smo dobri za intervjue. Bitno mu je da budemo najbolja verzija sebe. I da budemo pristojni. Na trećoj godini smo radili Šekspira, ja sam pripremao Ričarda Trećeg, a to je jedna od njegovih velikih uloga u Narodnom pozorištu. Imao sam probe nasamo sa njim i dok smo uvežbavali monologe, dostizali smo neke zvezde. Kada završiš čas, ne znaš da li postojiš. To Igor ume da izvuče iz čoveka. Poštujem sve što je radio. Bio je grub kada je trebalo da bude grub, bio je mio kada je trebalo da bude mio, i mislim da nas je to sve napravilo čeličnima.