Igra sudbine sa novom sezonom donela nam je mnoge preokrete i zaplete, a većinu nismo mogli ni da naslutimo. Ono što nas sve raduje je to što što smo u novim epizodama imali priliku da upoznamo neke nove likove koji su osvežili radnju serije i priču poveli u novom smeru. Od početka novog ciklusa to je bila Gala Ždral. Nova Aleksina i Milina koleginica, koja je u Kan Holdingu došla na poziciju u Ameriku proterane Une Hristić.
Iako nam se u početku učinilo da bi između Gale i Une mogle da se rode varnice i da sve krene u nekom mnogo komplikovanijem pravcu ispostavilo se da je ona jedna divna devojka koja i sama ima dovoljno svojih problema.
Prošle nedelje scenu „Igre sudbine“ protreslo je iz temelja novo iznenađenje. Reč je o Barbari Buhi, junakinji koja se u život Alekse Ožegovića vratila direktno iz prošlosti. Kao što smo već otkrili, Barbara je rodila njeno i Aleksino nesuđeno dete koje je plod njihove ljubavi iz studentskih dana. Ona ne planira da ga ostavi na miru, i sa tim ciljem se i vratila u zemlju i živote Kanačkih.
Ada će dati sve od sebe da otkrije gde je njena unuka, ali i koju veliku tajnu krije Barbarina porodica.
Iako se na prvi pogled čini da Gala, Aleksa i Barbara svi zajedno nemaju nijednu dodirnu tačku, istina je zapravo drugačija. Njih povezuje jedna i to veoma važna stvar. Svi su se u isto vreme zatekli na istom mestu i to iz istog razloga. Naime, svi su studirali u Londonu. Aleksa i Barbara kao imaginarni likovi iz serije, na studijama menadžmenta, a Staša Radulović, glumica koja je dočarala lik Gale Ždral u stvarnom životu. Naime, Staša je upravo u Londonu završila studije glume.
Kako je pre nekoliko godina otkrila u razgovoru za Hello porodica je njen najveći oslonac i razlog zbog koga je spremna da istraje u poslu i izgradi karijeru na zdravim osnovama, a pre svega napornom radu i talentu.
– Moja porodica uopšte nije insistirala na patrijarhalnom vaspitanju iako se to nameće kao zaključak jer sam rođena u Podgorici, pa ljudi nekako podrazumevaju da su mi roditelji strogi, naročito otac. Želim da naglasnim da u mojoj kući to nije slučaj, moj tata nije konzervativan Crnogorac, on ima razumevanje za moj posao i ne smetaju mu škakljive scene. I ja i sestra imamo sreću da radimo ono što želimo i da same biramo svoj put. Odlučila sam da studiram glumu u Londonu i moji roditelji su mi to omogućili i maksimalno me podržali. Sada kada se setim, mislim da sam bila jako hrabra jer sam tako mlada odlučila da se odvojim od kuće i odem u beli svet.
Iskustvo studiranja u zemlji sa najdužom pozorišnom tradicijom za Stašu je od neprocenjivog značaja.
– London mi je pružio mnogo, imala sam priliku da gledam predstave najvećih glumačkih legendi, planetarno popularne ljude kao što su Dastin Hofman, Kim Katralis i mnoge druge.To je važno iskustvo za posao kojim se bavim.
Tek kada je stekla neophodno životno iskustvo i sazrela kao ličnost, spoznala je glumu kao životni poziv.
– Iskreno, ne znam kada sam se zaljubila u glumu, nisam od onih koji su odmalena znali da žele da budu glumci. U srednjoj školi, kada sam počela aktivnije da odlazim u pozorište, na predstave sam reagovala veoma emotivno. Uopšte mi nije bilo važno o kom žanru je reč, komediji ili drami. Ukoliko bi mi se predstava dopala, plakala sam kao dete. Počela sam da se pitam otkud tolike suze i shvatila sam da ja patim što nisam na sceni, već u publici. Tako je počela ta spoznaja da je gluma moj svet.