Jelena Jovičić otkriva KAKO je dobila ulogu u seriji IGRA SUDBINE i ZAŠTO se Silvana NIKADA neće UDATI!

Jelena Jovičić, prvakinja Pozorišta na Terazijama i talentovana glumica brzo je osvojila simpatije gledalaca kao radoznala i zaboravna Silvana u hit seriji Igra sudbine, baš kao i opasnica Danica u melodrami Tajne vinove loze 2. Zavoleli smo je još u serijama M(j)ešoviti brak, Vojna akademija, Mamini sinovi, Vrata do vrata, Radio Mileva…

U intervjuu za Novosti glumica otkriva sve o njenim trenutno aktuelnim i rolama konačno nam odgovorivši i na pitanje – hoće li se Silvana ikada udati?

Televizijskim gledaocima se dopada vaša Silvana, koja žarko želi da se uda. Da li je scenarista Žarko Jokanović ovu ulogu pisao specijalno za vas?

– Žarko me je pozvao da radim u seriji i, pre svega, hvala mu na tome. Pitao me je koju veštinu da mi raspiše, misleći na pevanje, mjuzikl, igranje, misleći na pravu veštinu, a ja sam mu rekla – zaboravnost. To je fantastičan poligon za glumački manevar, koji sam želela i on mi je, naravno, ispunio tu želju. Sve dalje je moja inspirisanost onim što mi je raspisao i traženje mere i ukusa na veoma klizavom terenu. Ja volim izazove i uživam u procesu stvaranja likova koje radim. Silvana je prostodušna i disleksična, večita udavača koja ne vidi u čemu je problem s njom (smeh).

Sušta suprotnost naivnoj Silvani je Danica, najbolja prijateljica Jelene Tomović u „Tajnama vinove loze 2“, koju igra Milica Zarić…

– Sa Milicom bukvalno obožavam da radim. Duhovita, talentovana, svoja, divna koleginica, vredna, baš smo se dobro „ukačile“, mada se nas dve dugo poznajemo i privatno. Divna, divna!

Da li je prava mera tumačiti različite uloge u isto vreme?

– „Tajne vinove loze 2“ smo snimili letos, a sada se emituju pa se potrefilo da idu i „Igra Sudbine“ i „Tajne…“ u isto vreme. Ja, inače, ne volim da preklapam projekte, koja god da je forma u pitanju, televizijska ili pozorišna. Ne volim da prekidam rad na projektu ni sa čim, ni sa odlaskom na skijanje, odmor. Volim da kad počnem i uđem u materiju ostanem u procesu do kraja. Nije dobro raditi paralelne projekte, pogotovo ako su veliki zadaci. Tu, pre svega, mislim na glumce. Nemoguće je da neko od sebe očekuje da pre podne igra vrsnu košarku, a po podne vrsni ragbi. Često su nam uloge dijametralno suprotne. Zato, korak po korak, posao neće pobeći, uloga će biti, jer džaba kvantitet, ako strada kvalitet. Ja sam za to da, kad radim, radim do kraja i stremim savršenstvu, klešem, i u tome lično uživam. Kao kad ručam. Ne želim da me niko i ništa u tome ometa.

Hoće li vaša Silvana u nekoj epizodi možda nešto otpevati ili otplesati?

– Ha, ha, zanimljivo pitanje. Ne smem da otkrivam zbivanja u seriji, jer sam pod ugovorom.
Ako dođe do toga, to će verovatno biti izazov, jer je teško pravdati takav talenat kroz lik Silvane, koja je inače po svojoj prirodi ograničena i prosečna, zbog čega se i nije udala. Ali, neki otkačeni momenat bi se možda mogao zamisliti, na primer, kroz neko pijanstvo. Ne znam, možda bude, a možda i ne bude.

Verujete li u sudbinu?

– Nisam fatalista, jer neke stvari i sami želimo, radimo na njima i ostvarujemo, ali pre bih rekla da verujem da sam Bog kroz naš život namešta ono što zaslužujemo. Tu mislim i na lepe i manje lepe situacije. Bog svakome da onoliko tereta koliko može da ponese. Ja svoj krst hrabro nosim i on je samo moj i ničiji više. Svi smo mi Božja deca, neko je više, neko manje u milosti njegovoj, ali mi i ne treba time da se opterećujemo. Tačno je da ono što nam treba i sve što nam se desi jeste ili nagrada ili lekcija. Svakako smo, na kraju, svi ipak na dobitku. Samo da smo zdravi.

Koliko se oslanjate na intuiciju?

– Oslanjam se. Shvatam to kao nešto što me čuva od onog što nije moje i za mene.

Osluškujem šta mi osećaj kaže i to pratim. Zamislite kako je to divno. Kreator nam je dao mogućnost da osećamo i samo onaj ko to oseti, moći će da živi srećan.

Uspevate li da uskladite privatne i poslovne obaveze?

– Imam dvoje dece koje svakog dana vozim u školu sa Mirijeva na Vračar i Senjak, plus obaveze u kući i oko njih. Ali, šta ću? Moja ćerka ide sa mnom kada igram vikendom, a inače, uskače baka, moja majka, da pomogne.

Šta je vaš najveći uspeh u životu? A šta vam je najvažnije u životu?

– Najveći uspeh je to što sam ostvarila sve što sam želela. I da budem ostvarena i kao majka i kao umetnik i kao čovek. Najvažnije mi je da sam srećna.

Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM,FACEBOOK i YOUTUBE

Foto Promo Prva IMDb/Aleksandar Krstović

Izvor Film i TV/Novosti