Reditelj Predrag Gaga Antonijević, posle dugo odlaganja, napokon je stao iza kamere u Crnoj Gori kako bi nastavio sa snimanjem filma “Dara iz Jasenovca”u vidu serije pod nazivom “Zadarska kristalna noć”.
Proslavljeni reditelj se u ovom projektu bavi srpskim stradalnicima tokom Drugog svetskog rata, ali i sudbinom dece koja su preživela zloglasni Jasenovac.
– Film “Dara iz Jasenovca” se završava tako što Dara i Buda uspevaju da se izbave iz logora, ali mi ne znamo šta se posle užasa koji su preživeli desilo sa njima, kakva je bila njihova sudbina, a kroz seriju “Zadarska kristalna noć” to ćemo ispričati i zaokružiti taj ciklus, što je meni veoma važno – kaže Antonijević i dodaje:
– Većina srpske dece koja je preživela taj pakao je pokatoličena i podignuta u hrvatskim porodicama. Razdvajali su braću i sestre, i mnogi se više nikada nisu sreli, mnogi nikad nisu saznali odakle su zaista potekli. Zato mi je bilo bitno da se Dara i Buda sretnu posle pet decenija razdvojenosti, jer ćemo kroz njihov susret prikazati šta se sve izdešavalo našem narodu i posle genocida počinjenog nad nama u Drugom sveskom ratu od strane fašističkog NDH.
Junaci serije “Zadarska kristalna noć”
Uloga Bude, Darinog brata, koji odrasta u hrvatskoj katoličkoj porodici nakon što ga je iz logora spasila Diana Budisavljević, poverena je Ljubomiru Bandoviću, dok će Daru, koja je kao devojčica u logoru gutala suze gledajući kako mučki ubijaju njenu majku, braću, rođake, komšije, igrati maestralna Mirjana Karanović. Nakon pet decenija brat Hrvat i sestra Srpkinja srešće se u Zadru, gradu u kome se, ne tako davne, 1991, mržnja Hrvata prema Srbima mogla gotovo opipati.
– Taj deo upravo dosnimavamo u Crnoj Gori i verujem da će zadnja klapa pasti za najkasnije mesec dana, a serijal od četiri epizode će se emitovati na Božić sledeće godine – otkriva reditelj.
Prema mišljenju većine istoričara, “Dara iz Jasenovca” je prvi dugometražni igrani film koji je nepristrasno i na osnovu činjenica progovorio o ustaškim pirovima i genocidu nad našim narodom, kao i romskim i jevrejskim. Već u nastajanju ostvarenje je dočekano na nož, proglašeno propagandnim kako u dalekim, tako i u zemljama našeg okruženja, pa i u srcu Srbije, što je Antonijevića razočaralo, ali ne i obeshrabrilo, već mu je dalo krila i motiv da se bori za istinu.
– Ne znam nikog normalnog ko bi rekao da je taj film srpska propaganda, budući da u njemu ne postoji nijedan događaj niti scena koja je plod fikcije ili laži. Sve što smo prikazali u filmu je istinito. Očigledno je da je taj bes i potreba da se Srbi pljuju po svaku cenu neke zaslepeo. No, film je ispunio svoju misiju. Prikazivan je u svetskim bioskopima, gde je zabeležio zavidan uspeh, kao i na gotovo svim prestižnim platformama – smireno zaključuje.
Razlog što je odustao od prvobitne ideje da se Dara i brat spoje u “Oluji”, pogromu u kome je 250.000 Srba napustilo Hrvatsku 1995, Antonijević navodi želju da ostavi trajno svedočanstvo o rušilačkom pohodu hrvatskih šovinista u Zadru 2. maja 1991, nakon koga su sa Srbi tog prostora gotovo izbrisani.
