Igra sudbine u sredu 25. maja na nekadašnji praznik svih naroda i narodnosti, u mitologiji jugonostalgičara nezaobilazni Dan mladosti uz veliko slavlje proslavila je jubilarnu 500. epizodu. A na proslavi, baš kao i na setu popularne serije čija gledanost ne jenjava duže od dve godine – svi. Producenti, reditelji, scenarista, glumci, scenografi, kostimografi, šminkeri… apsolutno svi koji su doprineli da TV Prva ima najveći televizijski hit dve, a sigurni smo – i još koju sezonu u najavi.
Zarad vašeg, a priznajemo, i našeg zadovoljstva – bili smo gosti na specijalnoj projekciji povodom 500. jubilarne epizode i zahvaljujući tome shvatili zašto je u stvari ova serija toliko popularna. Spremite se, sledi veliki ŠOK! U pitanju je – MAGIJA!
Magija se sinoć osetila za svakim stolom u svečanoj sali. Magija pozitivne energije, duha porodice i zajedništva. Tih 70-ak ljudi koji su se 25. maja okupili kako bi proslavili svoj veliki uspeh, iza kog stoji samo „rad, rad i rad“, a čija je posledica kruna u vidu 500 nastavaka, smejali su se, radovali i disali kao jedno. To je najveća moć „Igre sudbine„, i zahvaljujući njoj, shvatili smo, ova serija može da traje – večno.
Dok bude te magije „Igra sudbine“ biće nezaustavljivi stroj, a njena ekipa, neopterećena time da li će neko uraditi nešto bolje, gledanije i uspešnije, „voziće“ svoju priču, i iz sezone u sezonu donositi neke nove, još uzbudljivije.
A u čemu je magija „magije“ Igre sudbine? U sledeće tri važne stavke koje nijedan mudar autor TV serije ne bi smeo da „zaobiđe“ ako želi da publici podari nešto gledano i gledljivo.
1. Jednostavna priča
Scenarista serije „Igra sudbine“ mudro se od prve epizode drži pravila – jednostavno je najpametnije. Bez pretenzija na teške teme, skrivene poruke, pokušaje mistike, i komplikovanje iz kog je nemoguće kasnije se odmrsiti, osim ako vam „desnu ruku“, kao u većini svetskih hitova ne čini tim od hiljadu asistenata.
Osnovu priče „Igre sudbine“ čine realni životni zapleti sa kojima se publika lako identifikuje, a takve TV priče, sasvim logično i najrađe gleda. Bilo da je reč o Paji i Jaretu, Šurdi, Her Žiki, Gigi Moravcu ili Ristani zvanoj Riska, vreme je pokazalo da su ovakvi likovi temeljeni na običnim ljudima i svim mogućim mukama i problemima koje ih prate u životu po meri gledalaca, i kao takvi garancija uspeha i gledanosti serije.
Sa druge strane, svaki pokušaj imitacije nečega što nije blisko domaćoj sredini, makar se i postigao određeni odjek u trenutku – nema dovoljno snage da potraje. Publika primećuje kad je obmanuta, a kada joj ponudite život onakav kakav jeste, baš kao u seriji „Igra sudbine“ – tu promašaja nema.
2. Glumci
Koliko god se „Igri sudbine“ prigovaralo na slabom nivou glume, i internetom kružile pošalice da je osnovni preduslov da neko postane deo serije to da lepo izgleda, činjenica je da je jedina domaća serija koja se trenutno emituje, a u kojoj nećete videti iste likove kao u apsolutno 90 odsto drugih serija – upravo „Igra sudbine“.
Tu postoji još jedna važna činjenica zbog koje će nam neki verovatno zameriti, ali mi ćemo ukazati na nju. Naime, u „Igri sudbine“, koja od glumca usled svakodnevnih dvoipogodišnjih snimanja sa minimalnim pauzama i ne može da zahteva neku posebnu dramatizaciju (dovoljno je da su živi posle 500 epizoda i da nisu završili na kolektivnoj psihoterapiji), imate podjednak nivo kvaliteta glume, kao u mnogo ozbiljnijim serijama od 10 epizoda, gde pokazano umeće velikih imena glumačke scene, zahvaljujući lošim idejama i neubedljivom scenariju – jednostavno boli. Ako nam je „Igra sudbine“ nešto pokazala, to su makar lepi mladi ljudi i nova lica. Druge serije, moramo priznati – na ovom polju se baš i nisu proslavile.
Kako je to u jednom od intervjua za naš portal rekla producentkinja Svetlana Drinjaković – U Srbiji kao da se zaboravilo na frazu „Lep kao glumac„.
3. Ideje
Istrajnost Žarka Jokanovića u idejama kojima bi zavrteo pamet publike, i posle 500 ludih vožnji na rolerkosteru „Igra sudbine“, poveo ih u još, kako saznajemo, bar 1.000 novih, jedan je od presudnih pokretača ovog gigantskog projekta.
Ponekad su te ideje rizične, suludo hrabre, i možda ne svima po volji, ali definitivno, one su efikasne i garancija uspeha ove serije.
Jokanoviću se mora odati priznanje na neverovatnom radu i moći da više od 30 ljudskih priča (govorimo o glavnoj i uvek aktuelnoj postavi) drži pod kontrolom i mudro ih vodi tako da se ne zapetljaju i ne naprave nerazmrsivo klupko. A činjenica da se sa idejama tek započelo govori i dolazak Madam Deni, iliti Liline tetice Gvozdenije koju je već u prvoj epizodi maestralno odigrala legendarna Mira Banjac. Ovom pričom, sigurni smo, „udaren“ je temelj bar za 300 novih epizoda.
Sve u svemu, na 25. maj – Dan mladosti, Igra sudbine uverila nas je u jedno – Štafeta mladosti bar još dve godine ostaje u njenim rukama! Srećno!