Kada je premijerno emitovana krajem 2008. godine, melodrama “Ranjeni orao” opčinila je televizijsku publiku. Toliko da je po gledanosti mogla da parira do tada nenadmašnoj seriji “Selo gori, a baba se češlja”.
Velika gledanost donela je veliku popularnost i tadanjim glavnim junacima, Slobodi Mićalovići Ivanu Bosiljčiću. Publika ih je nagradila prestižnom nagradom “On i Ona”, čiji su prvi dobitnici bili Milena Dravić i Ljubiša Samardžić.
Ranjeni orao: Ivan Bosiljčić i Sloboda Mićalović
Međutim, malo je poznato da je “Ranjeni orao” bio veoma popularan sedamdesetih godina, najpre kao pozorišna predstava u “Ateljeu 212”, a zatim i u formi TV filma.
“Ranjeni orao”, ili “Smeju li devojke dopustiti probu pre braka”, pozorišni je komad koji je 1972, po čuvenom romanu gospođe Mir Jam, za teatar preudesio Borislav Mihajlović Mihiz, a režirala ga je Soja Jovanović.
U ulozi beogradske književnice tada se pojavila Ružica Sokić, Anđelka Bojanić (junakinja romana, idealna devojka, malo “načeta”) bila je Jelisaveta Sablić, njen muž (patrijarhalni gorštak, kako naznačava program predstave) Petar Božović, Anđelkinu tetu igrala je Mira Banjac, avijatičara Čedomir Petrović, Gojka Marića (industrijalca, avanturistu, budućeg samoubicu) Bora Todorović, a u podeli su bili i Mira Peić, Tatjana Beljakova, Vladan Milašinović…
Bora Todorović i Seka Sablić u predstavi i TV filmu „Ranjeni orao“
Ova pozorišna interpretacija ostala je na sceni Ateljea, “na kartu više”, sve do novembra 1979. godine, i izvedena je više od sto pedeset puta.
– Sa ove vremenske distance, još mi se više čini da je to bila velika predstava u velikom vremenu – rekla je, 2009. godine za “Novosti”, Jelisaveta Sablić. – Pripadala je blistavom periodu, ne samo Ateljea 212, nego i beogradskog glumišta. Njen koncept i uspeh formulisala bih jednom rečenicom: “Kič protiv kiča”. Igrala sam s punim uverenjem i osećanjem Anđelku. Sve uloge je postavila kao vodeće. Koristili smo i sva sredstva, bez ismejavanja. Samo s pojačanom bojom i emocijom. Već time se dolazilo do velikog smeha i odlične komedije, kao odbrane od jeftinoće.
Seka Sablić dodaje i da su njihovog “Ranjenog orla” svi razumeli i voleli. I intelektualci i široka publika:
– U ono doba imali smo paradu pozorišne lepote, ne zna se koja je uloga bila lepša. Pera Božović, na primer, bio je neodoljiv kao Crnogorac. Sećam se da su mi čak tokom proba pošle suze dok sam slušala onu kičersku romansu “Pogreših samo jednom”! Danas nigde nema istinske osećajnosti, iskrenosti.
Mira Banjac i Seka Sablić u „Ranjenom orlu“
U ovoj pozorišnoj verziji Anđelkinu tetku igrala je Mira Banjac. S mnogo simpatija propratila je TV seriju, a o svojim utiscima kaže:
– Mene je jednim krakom uhvatilo to vreme: soknica, puf rukava, haljinica. Radi se i o vremenu jedne dobre, građanske atmosfere, kućnog vaspitanja, morala. Dopala mi se Šotrina serija: nas starije je podsetila a mlade poučila. Inače, našeg “Ranjenog orla” igrali smo s velikim entuzijazmom. Soja je bila čudesan reditelj, posebnog duha i filinga. Pamtim slatku scenu koju su svi glumci uživali da posmatraju iza kulisa – iznenada padam kao u crtaćima, samo bam-bam… Moram da dodam još nešto. U ovoj TV verziji glumci su izvanredni. Igraju s mnogo ukusa i mere, u svilenim tonovima.