Legendarna priča Agate Kristi oživljava u mini seriji „Svedok krivičnog gonjenja“ u režiji Džulijana Džerolda. Glumačku postavu predvode Tobi Džons („Krpar, krojač, soldat, špijun“, „Igre gladi“), Andrea Rajzborou („Čovek ptica“, „Zaborav“), Kim Katral („Seks i grad“) i Bili Haul („Čezil Bič“). Ova serija iz tri dela prvi put će se prikazati 7. decembra u 21.00 na kanalu Epic Dramai priča ubedljivu i važnu priču o prevari, želji, a pre svega o ljubavi. U ovom članku otkrivamo neke zanimljivosti o kratkoj priči, drami i njenim adaptacijama.
1. Svedok krivičnog gonjenja je prvi put objavljen 31. januara 1925. godine u nedeljnom jeftinom časopisu pod nazivom Flynn’s. Njegov prvobitni naslov je bio Ruke izdajnika. Godine 1933. priča je prvi put objavljena kao Svedok krivičnog gonjenja u Velikoj Britaniji kao deo zbirke priča Pas smrti. U SAD je ova zbirka nazvana Svedok krivičnog gonjenja i druge priče, što pokazuje uticaj ove priče.
2. Priča je kasnije adaptirana u istoimenu dramu koju je napisala sama Agata Kristi. Premijerno je prikazana je u Londonu 28. oktobra 1953. godine u pozorištu Winter Garden. Predstava je sakupila oduševljene kritike koje su uglavnom hvalile njen kraj sa preokretom. Smatra se jednom od najvećih kriminalističkih priča svih vremena, tako da nije iznenađenje što su 1995. godine Pisci Misterija Amerike uvrstili ovu dramu na svoju listu 100 najboljih krimi romana svih vremena.
3. Predstava je brzo došla na Brodvej u Njujorku gde je debitovala 16. decembra 1954. godine i imala je toliko vrtoglav uspeh da se izvodila 645 puta, zaključno sa 30. junom 1956. godine.
4. Ali, adaptacija ove priče za pozornicu nije bila ideja Agate Kristi. Na to ju je pritiskao pozorišni producent Piter Sonders. Na kraju je popustila i trebalo joj je samo tri nedelje da napiše adaptaciju, u kojoj je promenila imena nekih likova, dodala jednog novog lika i promenila kraj priče. To je zato što je s vremenom, Kristijeva postala nezadovoljna naglim završetkom originalne priče i mislila je da je pozornici potreban prečišćeni, teatralniji zaključak.
5. Postojao je još jedan razlog za promenu kraja: Kristijeva je mislila da je previše depresivan. Zanimljivo je da je Svedok krivičnog gonjenja jedna od retkih priča Agate Kristi sa završetkom u kom ubica izbegava kaznu. Takav brutalan zločin koji prolazi nekažnjeno bio bi nezamisliv u to vreme – bar u predstavama i filmovima.
6. Godine 1957. dogodila se prva filmska adaptacija predstave. Film je režirao veliki Bili Vajlder, a u njemu su između ostalih glumili Marlen Ditrih i Čarls Loton. Film je bio nominovan za 6 Oskara, uključujući i oskar za najbolji film, međutim Marlen Ditrih nije bila nominovana. Bila je veoma razočarana tom činjenicom, jer je mislila da je ovo jedna od najvećih uloga u njenoj karijeri; nosila je periku i jaku šminku za ovaj film. Štaviše, podvrgla se i plastičnoj operaciji – toliko je bila posvećena. Producenti filma su želeli da prikažu jednu od čuvenih nogu Marlen Ditrih, pa su dodali celu scenu sa tučom, za koju je bilo potrebno 145 statista, 38 kaskadera i koja je koštala 90.000 dolara.
7. Film je bio veliki komercijalni hit, a doživeo je i uspeh kod kritike. Čak je i Kristijeva rekla da je to jedini film napravljen po nekoj od njenih priča koji joj se sviđa. Reditelj Alfred Hičkok je rekao: „Mnogo puta su mi ljudi govorili koliko su uživali u Svedoku krivičnog gonjenja“, jer su mislili da ga je on režirao. Film ne može dobiti bolje priznanje od ovoga.
8. Nova mini serija koju je napravio BBC premijerno se prikazuje na kanalu u Epic Drama i prva je adaptacija koja se zasniva na originalnoj kratkoj priči, tako da zadržava svoj sumorni kraj koji bi mogao da iznenadi mnoge gledaoce.
9. Sara Felps koja je napisala verziju BBC-a smatrala je da je najveći izazov koji joj je originalna priča predstavila to što je to jako kratka priča, duga samo dvadeset strana. Morala je da pokupi majušne nagoveštaje i detalje i da oko toga stvori ceo lik. Na primer, u knjizi se pominje samo da Džon Mejhju kašlje, pa je proširila ovaj detalj i izgradila ceo svet oko njega. „U tome sam najviše uživala jer možete da budete veoma kreativni i da unesete sebe u priču“ – rekla je ona u jednom intervjuu.
10. Prema Felpsovoj, najuzbudljivija stvar u pričama Agate Kristi je da su to misterije o ubistvima i psihološki trileri, ali i da su veoma vezane za njihovo vreme. One ne pokušavaju da budu konkretno istorijske, ali izazovi i pritisci ovih vremena mogu lako biti činjenica koja navodi nekoga da počini zločin. Svedok krivičnog gonjenja se odigrava 5 ili 6 godina nakon Prvog svetskog rata i njegove traume još uvek teku venama svakog lika.
Ovaj osećaj i postavka je takođe uvršten u novu adaptaciju jedne od najvećih krimi priča svih vremena, koja prema pisanju Dejli telegrafa odražava i naša vremena. Najvernija adaptacija Svedoka krivičnog gonjenja prvi put će se prikazati 7. decembra na kanalu Epic Drama.