Šestog avgusta 1945. godine, u 8:15 ujutru, jedna bomba je pala – i svet je zauvek promenjen. Nad japanskim gradom Hirošimom, prvi put u istoriji, upotrebljeno je oružje čija je moć premašila svako zamislivo uništenje. Za samo nekoliko sekundi, 90 odsto zgrada bilo je sravnjeno sa zemljom, a desetine hiljada života nestalo je u plamenu nuklearne vatre. Samo tri dana kasnije, Nagasaki je doživeo istu sudbinu, ostavljajući za sobom jezivu brojku od 40.000 poginulih civila.
Dokumentarni film „Hirošima: iza kulisa“, koji se na kanalu Viasat History emituje u ponedeljak 11. avgusta od 21.00, otkriva potresne detalje iza prvog korišćenja najmoćnijeg oružja koje je čovečanstvo stvorilo – oružja sposobnog da uništi čitavu civilizaciju. Uz pomoć retkih arhivskih snimaka, potresnih svedočanstava preživelih i analiza vodećih istoričara, film oživljava trenutke koji su označili kraj Drugog svetskog rata – ali i početak ere straha koja odjekuje sve do danas.
– „Hirošima je više od grada – ona je simbol. Svako svedočanstvo preživelih podseća nas da je cena nuklearnog oružja daleko veća od bilo koje vojne pobede,“ ističe jedan od istoričara u filmu.
Prva polovina dokumentarca vraća nas u period pripreme – u laboratorije projekta „Menhetn“, u trenutke kada su nauka, politika i ratni pritisak stvorili nešto što nije trebalo da postoji. Kamere vode gledaоce kroz rekonstrukcije i do sada neviđene snimke, dok paralelno slušamo svedočanstva ljudi koji su tog jutra izgubili svoje porodice, domove i čitav svet kakav su poznavali.
– „Kada sam otvorio oči, oko mene nije bilo ničega. Samo tišina i prašina,“ svedoči jedan od preživelih, čije reči i danas odzvanjaju poput upozorenja čovečanstvu.
Kako radnja napreduje, otkrivaju se potresne priče o političkim odlukama koje su dovele do upotrebe atomske bombe – od straha da će rat potrajati godinama, do hladnih kalkulacija koje su promenile tok istorije. Istoričari analiziraju kako je jedna odluka u Beloj kući dovela do trenutka kada je čitav grad pretvoren u pepeo.
Posledice tog jutra osećale su se decenijama. Procenjuje se da je u prva 24 časa stradalo između 70.000 i 80.000 ljudi, dok je do kraja 1945. broj žrtava porastao na više od 140.000 zbog rana i posledica zračenja. Tokom narednih godina, hiljade preživelih – hibakuša – borile su se sa leukemijom, rakom i drugim bolestima izazvanim radijacijom. Deca rođena posle rata često su imala zdravstvene probleme povezane sa naslednim posledicama zračenja.
Danas je Hirošima moderni grad sa više od 1,1 milion stanovnika, ali ožiljci tragedije i dalje su vidljivi. Memorijalni park mira i Kupola atomske bombe svedoče o onome što se dogodilo, dok svakog 6. avgusta svet obeležava Dan sećanja na žrtve atomskih bombi.
– „Svaki put kada stanem ispred Kupole, osetim kako mi se telo ježi. To mesto je podsetnik da smo jednom otišli predaleko,“ kaže jedan od preživelih koji je decenijama posvećen aktivizmu protiv nuklearnog naoružanja.
Režiseri filma spajaju činjenice i emociju, stvarajući priču koja nije samo lekcija iz istorije, već i upozorenje. Retki arhivski snimci, rekonstrukcije i iscrpne analize daju gledaocima priliku da shvate razmere tragedije, ali i da osete ljudsku cenu progresa koji je izmakao kontroli.
„Hirošima: iza kulisa“ nije samo dokumentarni film – to je podsetnik na trenutak kada je svet ušao u novu, opasniju eru. Eru u kojoj jedan pritisak na dugme može da uništi sve što poznajemo. Iako je Hirošima izgradila novi identitet, njena istorija nije zaboravljena – ona ostaje opomena za buduće generacije da je mir jedina pobeda koja nema cenu.
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM, FACEBOOK i YOUTUBE
Foto Promo
