DADILJA SA SELA – PREPOZNATLJIVA PRIČA U ŠLJIVIKU

(Ili: Kako smo sa sela stigli do Kvinsa)

🎬 Prva TV
📅 Četvrtkom i petkom u 21.00
🎭 Porodična komedija
🎥 Režija: Nebojša Radosavljević, Katarina Živanović
👥 Uloge: Mirka Vasiljević, Zoran Pajić, Branka Pujić, Zorana Bećić Đorđević

🎞 Kada vam je sve poznato, a ipak ne možete da prestanete da gledate

U domaćem TV prostoru, malo šta može da prođe kao „slučajna sličnost“ – posebno kad je u pitanju Dadilja sa sela, nova serija Prve televizije koja već u najavi neodoljivo podseća na američki sitkom iz devedesetih – kultnu The Nanny. Ako vam to odmah zazvoni u glavi, ne brinite – niste paranoični, nego televizijski pismeni.

U obe serije imamo: neplaniranu dadilju, troje dece, uštogljenog oca, „zlu koleginicu“ koja vreba na njegovu pažnju, komičnu tetku, mnogo karakterne transformacije, i naravno – ljubav koja se kuva između kontrasta.

Razlika? Kod nas se sve dešava između sela i Beograda, uz šljive i štrudlu umesto bube i bagelsa.

Od Frene Fajn do Mice Radenović

Mirka Vasiljević kao Mica Radenović donosi srpsku verziju Fren Fajn – sa mnogo narodne mudrosti, praktičnih veština i nezaustavljivog jezika. Došla je u Beograd bez fakulteta, ali sa stavom. U domu porodice Maksimović, gde je život postao emotivno zamrznut još otkako je majka preminula, Mica unosi haos, život i – kako to obično biva – ljubav.

Troje dece? Tu su. Strogi otac? Tu je. Ljubomorna koleginica? Tu. Porodična zategnutost koja vapi za toplinom? Takođe tu. Drugim rečima – sve je tu. Samo nema njene histerične majke iz Kvinsa… ali je zato tu tetka Žiža iz stančića u centru. I za Silviju i za namrgođenog Najlsa. Kompenzacija prihvaćena.

Šta sve funkcioniše?

Prvo i najvažnije – serija je zabavna. Tempo je dobar, situacije su simpatične, humor uglavnom „na mestu“, a glumačka podela vrlo solidna. Zoran Pajić kao Konstantin uspeva da izgradi ulogu emocionalno zatvorenog, ali ne i odbojnog oca. Klinci su šarmantni, naročito „mali genije“ Ilija, a Mirka nosi seriju sa sigurnošću koju ne viđamo često.

Štaviše, publika koja nikada nije gledala original iz devedesetih, vrlo lako će prihvatiti ovu priču kao potpuno novu. I u tome je paradoks: Dadilja sa sela nije originalna, ali je dovoljno dopadljiva da joj to – u prvih 15 epizoda – možda i oprostimo.

A šta ne funkcioniše (ili: sve što znamo da znamo)?

Problem nastaje kada shvatimo da ovde nije reč o „inspiraciji“, već o gotovo jedan-prema-jedan strukturi poznatog narativa. Scene koje su prepisane (pardon, adaptirane), odnosi koji su zadržani, situacije koje su samo prelivene u srpski kontekst – sve to ukazuje na nešto što nije sasvim novo.

I tu dolazimo do glavnog pitanja: da li je ovo licencirani format? Jer ako jeste – u redu, ovo je srpski remake jednog od najuspešnijih sitkoma. A ako nije…

(Nismo našli zvanične podatke o licenci, ali možda su papiri negde – među scenama, replikama i šarama na Micinoj kecelji.)

Zaključak: Kad ti dođe dadilja – proveri da li je tvoja

Dadilja sa sela je gledljiva, topla i šarmantna serija. Publici koja traži zabavu bez prevelikih pitanja – ovo će biti pun pogodak. Ali publici koja zna reference, teško je ne primetiti da ispod naše šljivove kore leži američka pita.

Da li je to problem? Ne nužno. Ali nije ni kompliment.

U svakom slučaju – serija će se gledati. I komentarisati. A možda će se neko, usput, i zapitati: da li je ovde više selo, više dadilja – ili više Google Translate?

📸 INSTAGRAM, 👍 FACEBOOK i ▶ YOUTUBE

📷Foto: Aleksandar Krstović PRVA