TVRĐAVA – NAJBOLJA SRPSKA SERIJA GODINE

(Jer druge nije bilo)

🎬 RTS, Filmkultura
📅 2023 / 2024
🎭 Istorijska drama, politički triler
👥 Ognjen Mićović, Darija Vučko, Jovo Maksić, Igor Đorđević, Boris Isaković
🎬 Režija: Saša Hajduković
✍ Scenario: Mirko Stojković i Goran Starčević
📺 Gde gledati: RTS, RTS Planeta

Serija koja nas je naterala da ćutimo, gledamo i – diskutujemo

Odavno jedna domaća serija nije izazvala ovoliko uzbuđenja. Emotivna, polemična, raspravljana do besvesti – Tvrđava je bez konkurencije najvažniji televizijski događaj u Srbiji ove godine. Gledala se porodično, komentarisala kolektivno, plakala privatno. Od sredine novembra do finala u decembru – rasla je pažnja, rasle su emocije, rasle su podele. A serija je ostajala ista – jednostavna u formi, slojevita u efektu.

I da, sve je u njoj već viđeno. Ali i dalje boli.

Ljubav u ratu, kraj kao početak

Srbin i Hrvatica. Knin. 1990. godina. Zvuči poznato, jer jeste. Ali Tvrđava uspeva da iz ove arhetipske premise izvuče snažnu ljudsku priču. Ognjen Mićović i Darija Vučko briljiraju u ulozi Luke i Darije – dvoje mladih ljudi koji se vole uprkos svemu, dok se oko njih ruši svet. Njihova veza nije samo romansa – to je metafora za Jugoslaviju. Za sve ono što je moglo da bude, a nikad nije bilo.

Serija počinje epizodom „Kraj“, a završava se „Početkom“. Jasno je šta se time želi reći: da su istorijski slomovi često lični prelomi, ali i nove šanse. Kroz porodični sto, ikonu, vaskršnji ručak, provlači se nada – ne kao poruka, već kao pitanje.

Likovi koje pamtimo, čak i kad se ne slažemo s njima

Najtragičniji lik serije, Nikica Baša (Jovo Maksić), postaje simbol one Jugoslavije u koju smo verovali, ali koja nije verovala u sebe. Njegov prijatelj Dilpara – služba. Njegovo razočaranje – naša kolektivna amnezija. I nije slučajno što publika ne može da ga izbriše iz sećanja: on je tačka identifikacije, poraz dobrote u sistemu u kojem više ništa nije sveto.

Režija Saše Hajdukovića je korektna, i ne više od toga. Glumačka podela sjajna, muzika emotivna, atmosfera pažljivo građena. Ali ništa ne iskače iz okvira očekivanog. A možda i ne mora. Jer kada gledalac uroni u osećaj – forma može da ostane nevidljiva.

Fenomen koji je prešao sa ekrana u društvo

Serija je izazvala pravi društveni cunami. Od pohvala Biljane Srbljanović („umetnički zaokružena i nijansirana“) i Dušana Spasojevića („najpošteniji nekrolog Jugoslaviji“), do kritika iz regiona i ostrašćenih reakcija: Tvrđava je postala lakmus papir za sve neraščišćene narative Balkana. Hrvatski novinari optužili su je za političku agendu, spisateljice iz Srbije za karikaturalno prikazivanje „Srbijanaca“. A narod? Narod je gledao. I komentarisao. I plakao.

Ili kako je napisala jedna korisnica na Instagramu: „Gledam, a suze same idu.“

Kritika koja ne dolazi iz cinizma, već iz umora

Iako zaslužuje sve pohvale za ambiciju, emociju i društveni uticaj, Tvrđava nije bez mana. Opet smo snimili seriju o prošlosti. Opet smo rekli sve što već znamo. Opet su žene – simbol, a ne subjekt. Opet su muškarci – politika, uniforma, brat. Opet su greške – poznate. Opet je Beograd – zagonetan. I opet nas sve to dotiče.

Ali dokle više?

Umetnički najjača scena je ona poslednja, za stolom. Emotivno najjači lik je Nikica. Poruka serije? Postoji. I deluje iskreno. Ali struktura? Poznata. Tempo? Zastareo. Režija? Funkcionalna, ali bez vizije.

Pa ipak: ova serija je bila neophodna

Jer neko je morao da ispriča priču Krajišnika. Neko je morao da prikaže ljubav u kontekstu raspada. Neko je morao da pokaže kako izgleda kada narod nestane iz svoje zemlje, a ostane u svojoj glavi.

U tom smislu, Tvrđava je više nego serija. Ona je emocija u formatu televizije. I ako ništa drugo – pomerila je ljude.

Zaključak: Lepa sela su odavno lepo izgorela – i šta sa tim?

Serija Tvrđava nas je podsetila koliko još nismo u stanju da razgovaramo bez straha, da gledamo bez optuživanja, da se setimo bez bola. Bila je potrebna. Bila je snažna. Bila je – najbolja. Jer drugih, iskreno, i nije bilo.

Ali ako ćemo sledeće godine ponovo gledati seriju o devedesetima, ponovo o Kninu, ponovo o Jugoslaviji, ponovo sa istim porukama – onda ništa nismo naučili.

Do tada – Tvrđava je pobedila. Sa suzama. Sa polemikom. Sa srcem. Ali sledeći korak? Mora biti drugačiji.

📸 INSTAGRAM, 👍 FACEBOOK i ▶ YOUTUBE

📷Foto: SRĐAN LETIĆ