Romi su obogatili muziku i ples mnogih naroda, uneli u njih novi ritam, živost i dušu.
U Španiji, flamengu su podarili strast i kolorit. U Mađarskoj u čardaš su uneli novu krv i novi ritam. U Rusiji, balalajci su udahnuli novu dušu. U Vojvodini, u strune tambure utkali su svoje emocije, a na jugu Srbije trubi dali novi žar i nove zvuke.
Pre 70 godina nastala je njihova najčuvenija pesma „Đelem, đelem”, a iduće godine navršava se pola veka otkako je ta kompozicija zvanično proglašena himnom svih Roma sveta.Ta pesma govori o progonu i stradanju Roma u Drugom svetskom ratu. Reči te pesme nastale su među Romima koji su bili zatočeni u koncentracionim logorima Nezavisne države Hrvatske.
Suočeni sa svakodnevnim stradanjima svog naroda u tim logorima Romi su se, od zla i smrti, branili pesmom. Romi su vekovima bili narod bez adrese, drum im je bio jedini dom, a nebo jedini krov.
I pored toga što su bez svoje države i teritorije i pored vekovnih progona, lutanja i utapanja u druge narode, Romi su i posle hiljadu godina takvog načina života uspeli da sačuvaju svoj jezik, kulturu, običaje i muziku koja je neodvojiv deo njihovog života.
Osim u muzici, Romi su ostavili velikog traga i u drugim sferama umetnosti, u filmu, pozorištu i
slikarstvu i u tim oblastima podarili velika imena od Čarlija Čaplina, Pikasa pa do Jula Brinera.
O vekovnom bitisanju Roma na ovim prostorima, kroz priču o njihovoj himni i muzici, govori novo izdanje Kvadrature kruga.
Foto PROMO
