Krokodili koji se kreću brzo poput hrtova, slonovi veličine zečeva i kitovi koji su lutali kopnom na četiri noge? Današnje legendarne životinjske vrste odlikuje iznenađujuća, a često i šokantna prošlost, koju upoznajemo u dvodelnom dokumentarcu pod naslovom Kad su kitovi hodali.
Osim toga, u emisiji ćemo oživeti ta čudesna stvorenja iz njihovih fosila, i to pomoću vrhunske 3-D tehnologije, ali se i podsetiti da bi, zbog klimatskih promena, hiljade vrsta mogle izumreti u tren oka. U ovom serijalu govorimo o neobičnim prethodnicima nekih od tih legendarnih životinjskih vrsta.
Krokodili-biljojedi i krokodili nalik na hrtove
Prvi krokodili, koji su živeli pre 230 miliona godina u kasnom trijasu – poznatiji pod nazivom poposauri – želeli izgledati baš poput dinosaura. Hodali su na dve noge i bili nemilosrdni i brzi. Međutim, ipak su bili sporiji od pripadnika vrste Sphenosuchia, malenih, duguljastih četvoronogih stvorenja koji su svojim stasom i brzinom nalikovali današnjim hrtovima, no zapravo su jedan od prvih predaka krokodila.
Pre 150 miliona godina, jursko razdoblje dovelo je do povećanja šarenolikosti među krokodilskim vrstama, koje su se s dinosaurima borile za nadmoć. Dakosauri su živeli u moru, a noge su im se pretvorile u peraje, dok su pripadnici krokodilske vrste Sarcosuchus živeli u slatkim vodama i mogli narasti do gotovo 12 metara. Članovi krokodilskog društva bili su i biljojedi iz vrste Notosuchus, koji uopšte nisu nalikovali današnjim krokodilima: imali su kratke njuške, oči su im bile smeštene sa strane, a donju su čeljust mogli pomicati naprijed-natrag, pa su na taj način žvakali biljke. Baš kao što to danas čine koze!
Kitovi koji su hodali Zemljom
Sve do relativno nedavno nismo znali odakle dolaze kitovi. Prvi fosil kita pronađen je 1830. godine u Meksičkom zalivu. Smatralo se da je reč o kosturu divovske zmije, pa je fosil nazvan Basilosaurus, što u prevodu znači kralj guštera. No nisu bili ni blizu istini: Basilosaurus je bio grabežljivi kit oštrih zuba koji je mogao narasti do 20 metara i živeo je pre 35 miliona godina. No najstariji fosili kitova nađeni su u Pakistanu: nalaz po nazivu Pakicetus star je 49 miliona godina, a imao je četiri noge.
Na prvi pogled, životinja rekonstruisana po tom kosturu ne liči na kita: deluje poput psa duge njuške s plivaćim kožicama na stopalima, što znači da je delom živeo u vodi. Tačnije, na plaži, budući da je svoj plen lovio u plićacima, dok je mladunčad hranio na obali. Stručnjaci kažu da se za život isključivo u moru odlučio pre otprilike 10 do 12 miliona godina: noge su mu se pretvorile u peraje, lubanja se izdužila, dok su se nosnice premestile na vrh glave. No najveća se promena dogodila prije 30 miliona godina, kada su se pojavili prvi kitovi usani koji su pomoću svojih usi prosejavali hranu iz vode – ti su se kitovi preselili u morske dubine, a tela su im znatno narasla: upravo su to pravi prethodnici današnjih kitova.
Foto Promo
