Eva Cibulska (M. Kotilard) stigla je, zajedno sa sestrom Magdom (A. Sarafjan) i stotinama izbeglica iz Evrope, u njujoršku luku 1921. godine, nakon nedelja plovidbe u jedva ljudskim uslovima, na brodu gde su svi bili zajedno kao stoka i gde su muškarci silovali žene, pa ih potom prokazivali kao bludnice. Zato su je imigracioni službenici, zbog takve optužbe, zadržali u carinskoj zoni, gde je trebalo da čeka odluku hoće li biti deportovana, a njena sestra Magda zbog tuberkuloze zadržana je u karantenu na drugoj strani ostrva Elis: ako za šest meseci ne ozdravi, biće vraćena u Poljsku. Budući da je znala engleski, Eva se za pomoć obratila čoveku koji se našao među službenicima, bio je to Bruno Vajs (H. Finiks). Vrlo brzo postala je jedna od njegovih devojaka plesačica. Kako je bila veoma lepa, mnogi su je muškarci želeli. Ona je imala na umu jedino kako da zaradi novac da izvuče sestru iz karantene, pa je pristajala na sve…
Ovaj odličan film bio je nominovan za Zlatnu palmu za režiju na festivalu u Kanu i za najbolji film na festivalu u Njujorku, ali je najviše nagrada osvojila oskarovka Marion Kotilard (Život u ružičastom) za ulogu Eve, među ostalim Vilidž Vojs, Toronto, SESC (Brazil), Njuport, Njujork, nagrada američkih filmskih kritičara, Onlajn Sinema, Sinefil Sosajeti itd. Prema rečima reditelja Džejmsa Greja (Mala Odesa, U ime pravde, Braća po krvi, Ljubavnici) veliki deo filmske priče temelji se na uspomenama i sećanjima negovih dedova i baka koji su se dvadesetih godina prošlog veka doseljavali u Ameriku. Veoma je zapažena i hvaljena kamera Dariusa Kondjia.
Foto Promo
