Jedno od najočekivanijih domaćih ostvarenja ove godine, film Milutina Petrovića „Nečista krv – greh predaka“, imao je premijeru na Festivalu evropskog filma Palić.
Snimljen prema scenariju Vojislava Nanovića, koji je u filmsku priču pretočio junake iz nekoliko dela Bore Stankovića, ovaj film se, očekivano, već na premijeri okitio nagradom publike.
Od „Nečiste krvi“ očekuje se i da vrati publiku u bioskope, kada se 26. avgusta nađe na redovnom repertoaru.
Jednu od glavnih uloga u filmu igra Katarina Radivojević, koja je posle legendarne Zone ponovo „obukla kostim“, da bi dočarala snažnu ženu, sestru Hadži Trifuna, moćnog trgovca u Vranju 19. veka. U liku Cone je, kaže za „Novosti“, predstavljena preteča moderne žene.
– Pojam moderne žene ja vidim u slobodi – slobodi izbora partnera, profesije, prijatelja, načina života, u izboru ideala. U tadašnje vreme žene su imale mnogo manju slobodu. Strašno je osećanje kada morate živeti po pravilima jedne male sredine. Cona je imala slobodu jer je imala moćnog brata „i mušku ruku“, kako je opisuje Hadži Trifun. I sama sam svoj život, na neki način, odredila slobodom izbora i oko uloga koje ću da igram i oko producenata s kojima ću da sarađujem ili ne, kao i oko toga gde ću da živim, iako su mi mnogi govorili da se ne može živeti na dva-tri mesta – kaže Katarina.
Na pitanje šta je to iz proze Bore Stankovića zajedničko sa savremenim društvom, poznata glumica odgovara:
– Po mom skromnom mišljenju, to je i dalje dominacija muškaraca u tim muško-ženskim odnosima. Slobodoumne žene su i u današnjem društvu „raspusne“ i demonizovane. Ako još i nešto misle, sigurno im se ne piše dobro.
U filmu čujemo Hadži Trifunovu ženu kako izgovara: „Ćuti i trpi, to ti je ženski usud“. Ova rečenica, iako izgovorena u kontekstu 19. veka, zvuči zlokobno i upozoravajuće i danas.
– Strašno je koliko su žene trpele i koliko je, ipak, danas lakše biti žena nego pre jednog veka. Sa druge strane, bilo je izuzetno hrabrih žena koje su i tada uspevale da žive po svojim pravilima. Takvima sam se upravo pozabavila u komadu „Zaboravljene“. Čast mi je bila da priču o njima ispričamo baš iz ženskog aspekta – kaže glumica, govoreći o predstavi koja je nedavno imala premijeru na Belefu.
Ovo pozorišno ostvarenje život će nastaviti u dve verzije: u teatru „Vuk“ (sa alternacijama) i u Njujorku, gradu u kome Radivojevićeva poslednjih godina živi (datum američke premijere zbog korone još nije preciziran).
– Predstavom sam želela da rehabilitujem lik i delo tih žena. Glumim Milevu Marić Ajnštajn, dok Lenka Petrović igra moju alternaciju u Beogradu. Nadeždu Petrović igra Vaja Dujović, Milunku Savić u Beogradu tumači Nina Nešković, a u Njujorku Sonja Kovačević, dok Jelenu Frotingam Lozanić, o kojoj se možda i najmanje zna, igra Ana Franić. Jelena je bila jedna od najvećih dobrotvorki zajedno sa svojim mužem Amerikancem. On je dao mnogo Srbiji u Velikom ratu, a i nakon rata je otvorio nekoliko sirotišta za srpsku decu – objašnjava Katarina.
Junakinje o kojima govori predstava „Zaboravljene“ i njima slične žene morale su da se bore protiv patrijarhalnog sistema, osporavani su im pamet i lična dostignuća i mnogo brže su padale u zaborav. I savremene žene, čini se, bore se protiv istih predrasuda.
– Ništa se tu bitno nije promenilo. Srpske žene su bile skrajnute čak i ako su bile vrhunske intelektualke. Mnogo je takvih primera – kaže glumica.
O Milevi Marić se na Zapadu malo zna, osim onog neizbežnog „žena Alberta Ajnštajna„.
– Malo se zna o tome da on posle nje nije došao ni do jednog naučnog dostignuća, što implicira koliko mu je pomogla u radu. Mileva je bila iz izuzetno patrijarhalne porodice i upravo zbog toga nije tražila svoje mesto u njegovim dostignućima – objašnjava Katarina.
Foto Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Novosti
