Kao i čitav svet, tako je i tim serijala i humanitarnog projekta “S Tamarom u akciji”, pre 50 dana zaustavio sve svoje poslove zbog pandemije koronavirusa. Od ove sedmice, Tamara Grujić sa ćerkicom Lenkom vraća se na teren i nastavljaju da “popravljaju kuće i živote” našim sunarodnicima u Vojvodini a te nove epizode gledamo u redovnom terminu emisije petkom, u 21.00 na RTS 1.
Da li ste svi zdravi? Je li neko od članova tima možda vodio bitku sa korona virusom?
– Hvala na pitanju, svi smo zdravi, niko ni u bližoj okolini nije imao zaraženog Korona virusom. To je bio osnovni uslov za okupljanje ekipe u ovom sastavu. Do početka vanrednog stanja u Srbiji snimili smo šest od 12 epizoda, tačnije pomogli smo da šest porodica živi u boljim životnim uslovima. Bili smo u Somboru, na Paliću, u Zasavici, Perlezu, Bačkom Petrovcu i Novom Bečeju. Počeli smo da radimo kuću u Opovu i nažalost, morali smo da prekinemo radove. Ne mogu da vam opišem kakv stres sam doživela kada smo bili prinuđeni da prekinemo građevinske radove. Brinula sam za porodicu kojoj smo te sedmice pomagali oko renoviranja kuće jer radovi nisu bili završeni. Na svu sreću, porodica Sužnjev-Drobnjak, divna samohrana majka troje dece, boravili su u hotelu gde su imali odlične uslove pa im je ovo vreme brzo prošlo. Uz pomoć lokalne samouprave porodica je bila smeštena u hotelu “Stari Banat” sve vreme vanrednog stanja, čekajući našu ekipu da nastavimo snimanje i započete građevinske radove. Čeka nas još šest porodica da bismo završili devetu, prolećnu sezonu.
Imajući u vidu nova pravila zdravstvene bezbednosti i propisane mere zaštite, kako ćete sve to sprovoditi na terenu sa timovima majstora i produkcije, kao i onima koji dodatno budu pomagali?
– Svi majstori na gradilištu nose maske i rukavice, zbog građevinskih radova. Međutim imamo i maske koje nose posle radova, kao i rukavice, a svi u džepovima nosimo i po bočicu sredstva za dezinfekciju ruku. U hotelu u kome smo smešteni, sedimo po dvoje za stolom. Moja snimateljska ekipa takođe nosi maske, sagovornicima ne kačimo “bubice” već ton snimamo mikrofonom na štapu, takozvanom “pecaljkom”. Ja se ne grlim i ne ljubim sa ljudima, ne slikam se sa decom. A moramo se od kontakta i prisnosti uzdržavati i prilikom useljavanja u domove, ne znam kako će to izgledati. Ipak, najvažnije je da svi budemo odgovorni i da se pridržavamo saveta struke, držimo fizičku distancu i vodimo računa o higijeni.
Gde ćete sve snimati do kraja devete sezone, šta će gledaoci pratiti i da li će i naredna, 10. sezona biti spovedena u Vojvodini?
– Trenutno smo u Opovu. Zatim sledi selo Sviloš na opštini Beočin, pa Aleksandrovi salaši kod Subotice, zatim Hetin, Erdevik i kao specijalna epizoda ove sezone- renoviramo kuću na Fruškoj Gori, koju je organizacija “Nurdor” dobila za oporavak dece koja su dobila bitku sa malignim bolestima.
Ćerka Lenka je sada već redovan član vašeg tima, gledaoci su se na nju navikli, dopada im se što je sa vama na snimanjima, raste i napreduje pred našim očima. Hoće li biti izazovan naredni period, u kom će sigurno pokušavati i da se više kreće?
– Kako da ne. Ne samo što se više kreće, već rastu i zubi! Samo da nema temperature i velike bolove, sve ostalo uspešno prilagođavamo stanju na terenu.
Kako je vaša mala porodica provodila vreme tokom pandemije u izolaciji?
– S jedne strane teško, jer mi je bilo žao što smo morali da prekinemo snimanje, s druge strane, meni se praktično nastavilo porodiljsko odsustvo. Ja sam bila u nekoj vrsti izolacije još od prošlog septembra. Šalu na stranu, dan veoma brzo prođe za bebom, a istini za volju, kao i većina građana – i mi smo malo više nego inače sredili kuću a i završila sam neke privatne obaveze, za koje ranije nisam imala vremena.
Vaša poruka za naše sunarodnike – šta smatrate najvažnijim za naše ponašanje u narednom periodu, kada je najveći talas pandemije prevaziđen?
– Poznajem nekoliko ljudi koji zbog svoje bolesti, koja nema veze sa Korona virusom, čekaju operaciju. Nažalost, znam i za čak i dva smrtna slučaja gde porodica nije mogla da organizuje sahranu, zbog svih okolnosti. Dakle, treba svi da se potrudimo da se ponašamo disciplinovano, koliko god je moguće više, kako bismo doprineli da se dejstvo ovog virusa na nas oslabi i da se stanje u zdravstvenim institucijama vrati u normalne tokove. Zamolila bih ljude da budu solidarni, da izbegavaju gužve, da drže fizičku distancu, da obavezno nose maske i rukavice. To je zaista minum koji možemo da učinimo a da pomognemo da se naše društvo oporavi. Meni i nekolicini majstora je slava Đurđevdan, koju ove godine nećemo obeležavati upravo zato što želimo da ispoštujemo preporuke u vezi sa velikim okupljanjima ljudi. Čuvajte svoje zdravlje, ono je najvrednije što imamo.