Slobodan Terzić – ime automatski dovodimo u vezu sa serijskim programom, a kako i ne bismo jer je upravo on bio urednik mnogi hit serija koje smo gledali na programu Radio televizije Srbije. Onda je 2005. godine u producentskoj kući „Košutnjak film“ vlasnika Zorana Jankovića Terzić postao umetnički direktor. U njihovoj kuhinji nastale su mnoge serije koje su imale zavidnu gledanost, kao „Greh njene majke“, „Ranjeni orao“, „Bela lađa“, „Šešir profesora Koste Vujića“, „Samac u braku“, „Junaci našeg doba“ i mnoge, mnoge druge. Snimanje serije „Beležnica Profesora Miškovića“ i „Slučaj porodice Bošković“ je završeno. Dok čekamo „Beležnicu profesora Miškovića“ uveliko pratimo „Slučaj porodice Bošković“.
Slobodan Terzić nam je pri jednom susretu ispričao kako je došlo do snimanja serije prema romanu Ratka Dmitrovića „Beležnica profesora Miškovića“. Ova serija od 12 epizoda je, prema Terzićevim rečima, u završnoj fazi i do kraja nedelje biće predata emiterima kanalu Superstar TV i RTS. Termin emitovanja još nije poznat, a Terzić kaže da to zavisi od medijskih kuća koje su vlasnici serije.
– Još 2014. godine Nele Karajlić me je pitao da li sam čitao roman Ratka Dmitrovića, a nisam ni znao da je Ratko napisao roman – kaže za Film&TV Slobodan Terzić. – Dobijem knjigu, pročitam je i zaintrigira me. U pitanju je neobična priča koja je do kraja lokalna, srpska, pa se sa Zoranom Jankovićem konsultujem i zovnemo Đorđa Milosavljevića da i on pročita knjigu. Đorđe je pročita i kaže da se mu se dopada. Dogovorimo se da napiše sinopsis za prvu epizodu, pa smo dali Radioteleviziji Srbije, međutim niko nam se nije javio narednih godinu dana. Prođe vreme, jave se iz RTS i kažu dopada im se i tako krenemo.
Od ideje do trenutka početka snimanja, po Terzićevim rečima, prošlo je pet godina. U međuvremenu Đorđe Milosavljević prešao je na druge projekte, pa su samo prve dve epizode scenarija njegova.
– Mladi, talentovani pisac Kosta Peševski („Žigosani u reketu“, „Istine i laži“) je napisao veći deo scenarija, a pridružio mu se i naš čuveni pisac i prijatelj Radoslav Lale Pavlović(„Šovinistička farsa“, „Moj rođak sa sela“) – otkriva Terzić. Kostu Peševskog sam primetio kada je uradio adaptaciju romana Vlade Kecmanovića „Osama“ u Zvezdara teatru koju je režirao Darko Bajić. Bio sam ubeđen da taj roman ne može da se adaptira, a onda kad sam gledao predstavu shvatio sam koliko je Kosta zapravo talentovan mlad čovek. Milosavljević, Peševski i Pavlović su scenarsitički trojac, a Zoran i ja smo mislili da je Miroslav Lekić (“Ulica lipa“) pravi izbor reditelja za ovu seriju.
Snimanje „Beležniceprofesora Miškovića“ bilo je planirano za rano proleće ove godine, ali je pandemija virusa Covid-19 odložila početak rada. Naš sagovornik rekao je da su to odlaganje iskoristili na najbolji mogući način, radeći na poboljšanju svakog detalja u scenariju.
– U pitanju je triler sa elementima fantastike. Nikako je ne treba najavljivati kao neki novi „Dosije Iks“. Ne volim ta poređenja, te ovo je srpski „Seks i grad“, te ono je „Tvin Pinks“. Imamo mi dovoljno naših priča koje su autentične. „Košutnjak film“ se oduvek trudio da radi domaće 100 odsto – objašnjava Terzić. – Radili smo romantične priče prema romanima Mir Jam. Nismo uzimali scenarija iz Kolumbije. Mislim da će ova priča imati svoju vernu publiku. Mesta gde se ova priča odigrava su nama poznata i bliska.
Serija je snimana širom Srbije, a jedna od epizoda i u Kladovu.
– Konkretno tema te epizode biće Trajanov most. Videćemo Maglić, pa Đerdap. Na svim tim mestima događaju pojave koje je profesor Mišković opisao u beležnici, a koju je dobio mladi novinar Boško Stevanović – kaže Slobodan Terzić.
Boška Stevanovća igra Momčilo Otašević, a njegovu devojku glumi Milena Radulović, a Boškov najbolji prijatelju seriji je Miloš Samolov. Osim njih tu su Svetozar Cvetković, Anica Dobra, Dejan Lutkić, Aleksandar Radojičić, Tijana Čurović, Isidora Janković i mnogi drugi…
Terzić je istakao da će serija „Beležnica profesora Miškovića“ biti nešto autentično na našem tržištu. Zato se pita zašto se snimaju adaptacije stranih serija ili serije sa istom temom.
– U poslednje vreme ima mnogo tematski sličnih serija. Recimo postoje tri koje govore o prodaji droge na ovim prostorima. Imamo i nekoliko klasičnih telenovela – primećuje Terzić. – Kod telenovela problem je što neće da plate domaćeg pisca da to uradi. Izgleda da je lakše da se adaptira neka španska, argentinska, brazilska. Ali to su serije za danas, sutra ih se već niko neće sećati. Serije na kojima je radio Siniša Pavić, koji je bio autentičan, kao i njegove teme su ono što ostaje. Zato je Pavić i danas gledan, jer ga razumemo, osećamo bliskost sa replikama, dogodovštinama. Zato te serije imaju uvek veliku gledanost, ma koliko puta da su reprizirane.