Glumac Marko Janketić stekao je ogromnu popularnost u seriji “Ubice mog oca”, a poslednjih meseci smo ga pratili u seriji “Tri muškarca i tetka”.
Mnoge njegove kolege ne žele da učestvuju u hiperodukciji objašnjavajući da to remeti njihovu umetničku crtu, sa čim se Janketić ne slaže.
– To je deo glumačkog posla, da se bavi estradom. Sada ti možeš da biraš kojom vrstom estrade želiš da se baviš. Seka Sablić, Ceca Bojković, Petar Božović, pa i moj pokojni otac su se bavili u jednom trenutku estradnim projektima. Drugo je kada ti uradiš nešto što je ispod estetskog ili nešto što ne priliči moralnom ili u etičkom smislu, koji se ne poklapa sa sistemom vrednosti koji ti neguješ. Ali mislim da je i ovo potrebno. Drugo, ovo je ozbiljan trening – kaže glumac za Blic, i nastavlja:
– Osam meseci snimati i razvijati karakter je ozbiljna škola, barem meni. Ja sam prvi put radio ovoliko dugo. Uglavnom sam radio po tri, četiri meseca serije, filmove. Ali, ko šta voli, neka izvoli.
Na pitanje gde se bolje oseća kada gradi karaterne uloge ili kada dobije lepršavu ulogu, Janketić odgovara:
– Za početak mi je važno da mi se tema komada, scenarija ili dramskog teksta sviđa. Da postoji nešto što se mene duboko tiče. Volim i karakterne uloge. Volim sve ono što je za mene glumački izazov u kontekstu rada na sebi, ali i na ulozi. To je uvek zanimljivo i izazovno za glumca.
Glumac Vuk Kostić je pre nekoliko dana na svom Instagram profilu objavio fotografiju na kojoj su otac Marka Janketića i njegov, uz opis: “Mi ćemo biti još bolji drugovi, jer smo mnogo gori ljudi”. Upitan da li misli da će nadmašiti oca u svom poslu, Janketić za Blic kaže:
– Niti razmišljam o tome, niti se trudim da nadmašim oca. Moj otac je bio bard ne samo srpskog i crnogorskog glumišta, već jugoslovenskog. Oni su živeli u onoj staroj Jugoslaviji. Tako da jedino mogu da se takmičim sa sobom. To mi je najveći izazov. Da svakog dana budem bolji nego što sam bio juče.
Vuk i ja smo divni drugari, volim ga, poštujem i uživam da radim s njim. Pljaka i Miša su bili najbolji prijatelji i kolege u JDP, a meni je drago što mi kroz druženje čuvamo uspomenu na svoje očeve – priča Janketić za Informer.
Marko obožava da se opusti u boemskoj četvrti Skadarliji.
– Nikad nisam bio tip za klubove! Volim dobre kafane, tamburicu… Nedavno sam se odlično proveo u Skadarliji. Uželeo sam se prijatelja koje dugo nisam video, pa smo izašli i bilo nam je super. Muzika je celu noć bila za našim stolom, jer smo ih lepo častili. Nije mi žao da dam novac sviračima, jer ne izlazim svake večeri. Ali kad izađem, sve nadoknadim – kaže glumac, i dodaje da je nekada lomio čaše, ali to više ne radi.
– Među novim generacijama glumaca ima mojih kolega koje ne puše, ne piju, a treniraju. Oni se ne zadržavaju posle predstava, već žure kući. Za razliku od njih, ja volim da popijem pićence i ostanem da se družim s kolegama. Ljudi zamišljaju boeme kao odrpane alkoholičare, a oni su zapravo nešto sasvim drugo. Biti boem znači imati određeni filozofski stav prema životu. Ima tu i malo mazohizma, ali i mnogo uživanja. Ponekad se odam melanholiji i uživam u tome, ali ne treba preterivati, to ume da bude opasno – objašnjava glumac.
Marko kaže da ga otac, pokojni glumac Miša Janketić, nikada nije ga grdio kada kući dođe pijan.
– Roditelji mi nikad ništa nisu branili. Trudili su se da mi objasne šta je dobro, a šta loše i tako mi usade ispravan sistem vrednosti. Moj tata je često govorio: „Gajenje i vaspitavanje dece je isto kao kad u ‘Tri musketara’ uče D’Artanjana da rukuje mačem. Ako previše stegneš, biće krut, ako ga previše opustiš, ispašće ti.“ Tako je i sa decom. Ako ih mnogo stežeš, imaćeš disciplinovano, pametno dete, koje će biti ugušeno i ubijeno u pojam. Ako ga pustiš, biće previše anarhično i nevaspitano – kaže glumac za Informer.
Foto Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Blic/Informer
