Featured
STEFAN KONARSKE, junak serije PODMORNICA o nastavku serijala koji kritika OBOŽAVA i životu POSLE KORONE – verujem da nas čeka BOLJI SVET!
U vreme kada nam pandemija koronavirusa svima iz korena menja životne navike, i nameće zidove naših domova kao granice koje nam testiraju disciplinu, odgovornost, ali i otpornost naše ličnosti na sve izazove koje sa sobom nosi samoća, svaki dašak optimizma i pozitivne energije više je nego dobrodošao. Upravo jedan takav talas „zapljusnuo“ nas je, odakle drugo nego iz grada svetlosti, francuske prestonice Pariza, odakle nam se iz izolacije javio Stefan Konarske. Jedan od glavnih glumaca serije „Podmornica“, čija druga sezona, iz tamnih dubina Atlantika, zahvaljujući kanalu Epic Drama na naše male ekrane stiže 17. maja od 21.00. U ekskluzivnom razgovoru za portal Film i TV Konarske nam otkriva da je „korona“ uzela danak u glumačkom svetu i u njegovoj rodnoj Nemačkoj, obustavivši snimanja većine TV i filmskih projekata, što je njega, kao i njegove kolege primoralo da ozbiljnije razmisle o tome – šta kada pandemija prođe.
– U početku je bilo veoma teško. Prvih nekoliko nedelja. Međutim, sada sam u Parizu i osećam se mnogo bolje. Iako sam rodom iz Nemačke, u Francuskoj živim i radim već šest godina. Rešio sam da ovde provedem izolaciju do kraja jer mi se čini da su ljudi u Francuskoj, mnogo ozbiljniji i rigorozniji u pogledu bezbednosnih mera. U početku me je bilo strah situacije u Nemačkoj, ali sada se osećam mnogo bolje, i nisam sam. Imam divan pogled na grad, živim skoro u samom centru, vreme je veoma lepo, gledam na plavo nebo, tako da je sve sjajno – preneo nam je Stefan na trenutak atmosferu Pariza, tako da smo mu priznali da bismo, da možemo, i mi rado odabrali Pariz kao idealnu lokaciju za izolaciju, ali nas je i zanimalo da li je usled tog viška slobodnog vremena uspeo da pogleda drugu sezonu serije „Podmornica“.
– Nažalost, nisam, jer ne postoji mogućnost da se pogleda. Pokušao sam čak i da budem deo malog događaja organizovanog povodom premijere u Nemačkoj, ali nije mi ni to pošlo za rukom. Tako da o seriji znam koliko i vi. Pogledao sam samo prvu sezonu, i sve vreme razmišljam kada ću i kako moći da vidim i ostatak. Jer ko zna koliko ova situacija još može trajati – iskren je Konarske koji u ambicioznom projektu, koji važi za jednu od najskupljih modernih evropskih serija glumi lik jednog od glavnih i u drugoj sezoni, veoma važnih likova, oficira Ulrika Vrangela.
Prva sezona „Podmornice“ publiku je osim radnjom oduševila i izuzetno visokim standardom koji je postavila u pogledu produkcije. Šta nam obećava nastavak serije i hoće li uspeti da „preskoči“ tu granicu koja je već veoma visoko postavljena?
– Za mene je druga sezona serije “Podmornica” bolja od prve. Sama činjenica da radimo sa dva različita režisera već mnogo menja energiju za ekipu, za glumce, ali i daje drugačiji tempo priči. Sve je mnogo dinamičnije, čini mi se da smo u prvoj sezoni ispoštovali neke osnovne norme i istorijske činjenice koje nam je logično nameta čuveni film iz osamdesetih prema kom je snimljena serija, a da smo sada dobili veću kreativnu slobodu. Rad sa različitim režiserima razigrao je i glumce. Čak je i ritam snimanja bio takav da nismo snimali seriju hronološki, već smo, recimo, menjali partnere sa kojima smo snimali – čas smo radili na petoj, pa onda na četvrtoj epizodi, pa bismo se vratili na petu.
Koliko će nastavak priče uticati na razvoj vašeg lika u seriji?
– Druga sezona je za moj lik skoro pa revolucionarna. Ulrik se mnogo menja. Do sada se držao po strani, nije bio toliko umešan u celu priču, posmatrao je svet oko sebe i sa povremenim savetima nastojao da utiče na radnju, ali nikada nije bio deo nje. Takođe, nisam imao mnogo dijaloga i replika. U drugoj sezoni više sam umešan u akciju i više gospodarim situacijom. Preuzimam vođstvo. I to je za mene donekle bio problem jer sam tokom cele prve sezone pokušavao da definišem Ulrika, da osetim ko je on. Sada su mi u tome u potpunosti odrešene ruke i imam mnogo više prostora za istraživanje.
Pročitaj još HIT! PORED TEBE – prvi srpski film o epidemiji KORONA VIRUSA!
Kao što znamo „Podmornica“ je serija koja prati misije nemačkog ratnog broda tokom Drugog svetskog rata i život posade. Međutim, da li je ova serija za vas samo priča o ratu ili i nešto više?
– Prvi deo serije bio je ratna priča, bavili smo se istorijom i činjenicama. Nastavak je više priča o ljudima, a manje o ratu. Imamo priliku da više “uronimo” u živote tih ljudi, da vidimo kako su se odvijali životi običnih ljudi u najmračnije vreme ljudske istorije. Meni lično najveći izazov i najkomplikovanija snimanja bila su ona u podmornici. To je, možda, najpribližniji trenutak kada sam doživeo pravi život ljudi koji su u stvarnom životu zaista radili u tim uslovima. Treba zamisliti to da je u jednom trenutku cela posada bila smeštena u njenoj unutrašnjosti, a replika koja je bila korištena za snimanja identičnih je dimenzija kao prava podmornica. Sa svim kamerama i pratećom opremom za snimanje koja je isto morala da stane u unutrašnjost zaista imate osećaj klaustrofobičnosti. Ponekad je bilo veoma teško da se diše, i bilo je pretoplo, sa previše ljudi. To je definitivno bio najveći izazov rada na ovoj seriji.
Podmornica je međunarodna serija iza koje u produkcijskom smislu stoji Sky Nemačka. Koliko su ovakvi projekti značajni za nemačku kinematografiju, ali i za vas i vaše kolege?
– Sa te strane „Podmornica“ je bila sjajno iskustvo za mene, jer inače volim da sarađujem sa stranim glumcima, režiserima i producentima. Radio sam sa Lukom Besonom, Raoulom Pekom i na mnogim drugim internacionalnim projektima. Takođe, osim na Nemačkom, glumim i na drugim jezicima. Kao što sam rekao, već šest godina radim u Francuskoj. Zbog svega toga „Podmornica“ je za mene bila veliki izazov. Imate nemačke glumce, ali tu su i kolege iz Francuske, Engleske, Češke, Amerike, čak su nas i snimanja vodila na razne lokacije, pa je deo serije urađen u Pragu. Volim taj osećaj velike zbrke, budući da ponekad na setu bude od 120 do 250 ljudi, svi govore na različitim jezicima, a svi smo opet usmereni na jedan isti cilj. To stvara sjajnu energiju koja za rezultat uvek ima nešto dobro. U svakom slučaju drago mi je što se snima sve više serija i što ima ovako kvalitetnih međunarodnih projekata.
Sada vas gledamo kao glumca u „Podmornici“, ali da imate mogućnost da se oprobate kao producent i reditelj kako bi izgledala vaša serija?
– To je veoma zanimljivo pitanje, jer u stvari, imam svoju produkcijsku kuću već neko vreme, ali joj se nisam dovoljno posvetio, tako da sam pre nekih godinu i po počeo aktivnije da se bavim njom. I ova situacija sa koronavirusom primorala me je da ozbiljnije razmislim o poziciji glumaca i neizvesnosti našeg posla danas, jer u Nemačkoj glumcima trenutno treba ogromna pomoć. Zbog svega toga, čak sam i tokom izolacije počeo intenzivno da radim na novom projektu, reč je o francusko-nemačkoj koprodukciji. Baš pre nekoliko dana sam kupio prava na knjigu na osnovu koje će biti zasnovana ta priča. Reč je o temi koja nas ponovo vodi u period Drugog svetskog rata, samo na drugačiji način nego „Podmornica“. Trenutno ne mogu mnogo o tome da otkrivam jer još nisam stavio potpis na ugovor (smeh), ali radujem se radu iza kamere. Takođe, radim na još nekoliko koprodukcija, jer mi je sasvim jasno da moram da se pokrenem. Videćemo šta nam donosi budućnost, ali ne želim da budem od onih glumaca koji čekaju poziv od reditelja kod kuće, da im javi da želi da radi sa njima. Ovo je vreme kada svi moramo da uzmemo život u svoje ruke.
Šta bi bila vaša poruka za naše čitaoce, kako je najbolje boriti se sa trenutnom situacijom?
– Budite bezbedni i zdravi . Ne gubite razum. Posle svega ovoga rodiće se neki drugi svet, nadam se da će biti bolji. Očekujem da će se ljudi posle svega ovoga probuditi. Moramo se okrenuti ka zaista važnim stvarima u životu. Posao nije sve. Osetite svoje srce, razmislite o tome šta radite i kako živite. Pronađite neki svoj centar i odatle krenite dalje. Iza svega toga krije se pravi odgovor na pitanje – šta dalje. Što se mene tiče, iskreno se nadam da nas posle svega ovoga očekuje neki bolji svet.
Foto Promo