Mada kaže da nikada nije jurio takozvani “holivudski san” niti je preterano opčinjen blokbasterima o superherojima koji nam redovno, bar nekoliko puta godišnje (sve dok ih korona nije poslala na led) stižu na veliko platno iz Grada Greha, našeg najuspešnijeg glumca u inostranstvu taj isti Holivud, izgleda, uspešno juri duže od dve decenije.
Branko Tomović (39), rođen je u Nemačkoj, studirao je glumu na prestižnom institutu “Li Strazberg” u Njujorku, a na velikom platnu debituje 2001. godine glavnom ulogom u filmu “Daljinski upravljač”. Od tada smo ga gledali u hitovima “Bornov ultimatum”, “Slobodan svet”, “Vukodlak”, serijama “24”, “Povratni udarac”, “Psi Berlina”, “Spajds” i u još više od 60 naslova, kako američke, tako i evropske produkcije.
Snimao je sa zvezdama kao što su Benisio del Toro, Entoni Hopkins, Džeraldina Čaplin, Met Dejmon, Debi Hari, Kifer Saterlend, a posle decenija zapažene filsmke karijere Tomović ovih dana ostvaruje jedan od svojih snova. Na horor filmu “Vampir”, čija je radnja smeštena u ruralnu Srbiju i protkana je našom mitologijom, Branko će sarađivati sa našim glumcima i na taj način prvi put u profesionalnom smislu biti u dodiru sa otadžbinom.
U ekskluzivnom intervjuu za portal Film i TV otkriva nam dokole se stiglo sa radom na ovom filmu, da li je razmišljao o radu sa srpskim kinematografima, ali, pre svega, o tome – kako se u kreativnom smislu izborio sa pandemijom korona virusa i kako je ona uticala na njegov rad.
– Jedva čekam da se ovo ludilo završi. Bili smo spremni da snimimo naš projekat „Vampir“ u junu u Srbiji, ali smo naravno morali da odložimo zbog svih ograničenja. Trenutno sam u Londonu i do sada nisam imao nijedan lagan minut. Ima toliko toga da se uradi u predprodukciji. Bar nam je ovo dalo više vremena da se bolje pripremimo. Sada smo spremni da sa snimanjima definitivno započnemo u septembru – otkriva nam Tomović kada počinje rad na hororu “Vampir”, dodajući da jedva čeka da se vrati na posao, a da mu osim rada iza i ispred kamere, najviše nedostaju bioskopi. nedosta I toliko mi nedostaje odlazak u bioskop!
Kada se osvrnete na svoju dosadašnju karijeru šta biste izdvojili kao vaš glavni pokretački “motor” u svetu glume? Šta je to što vas pokreće, i kuda se nadate da će vas ta energija odvesti u sledećim decenijama?
Gledao sam „Blue Velvet“ Davida Lincha kada sam imao oko 13 godina. Verovatno sam bio malo premlad da bih gledao takav film. Sećam se da sam bio apsolutno očaran. Film je bio tako različit, lep, tajanstven, nadrealan i uvrnut. I tada sam znao da želim da radim na filmu. Od tog prvog dana ništa se nije promenilo. Želim da pričam priče na kreativan način. Uvek su me više privlačile tamnije strane nečije ličnosti. Volim složene i nekonvencionalne likove, autsajdere koji nemaju glas u stvarnom svetu. Volim karaktere, čudne i ekscentrične stvari. Oduvek su me fascinirali ljudski um, psihologija i različite ličnosti. Mislim da sam zato na prvom mestu izabrao da postanem glumac – da živim mnogo života. Kada je reč o budućim projektima, uvek sam fokusiran na ovde i sada. Nikada se ne osvrćem i iz iskustva znam da se ne može previše planirati unapred. Ponekad život radi samo ono što želi.
Koja je to uloga iz vase dosadašnje glumačke karijere koju biste mogli da izdvojite kao vašu “ličnu kartu” – vama najdražu? A koja je to uloga na koju još čekate? Ona u kojoj biste voleli da se oprobate?
Jedna od mojih najdražih uloga bila je definitivno igrati Belčeka, pomoćnika Džeka Bauera uz Kifera Saterlenda u seriji “24: Živi još jedan dan”. U početku je to trebalo da bude samo jedna epizoda, ali onda su ulogu povećali i ja sam ostao čitavu sezonu. Videli su mnogo glumca za ovu ulogu tokom kastinga, svih vrsta nacionalnosti. Međutim, nakon što su izabrali mene, Belček je postao srbin. Bio je loš momak, ali sa dobre strane, specijalista za oružje i eksplozije. Kifer je bio divan, a ta serija bila je fantastično iskustvo za mene. Opet, govoreći o roli koju priželjkujem ili koja mi je neostvarena želja, ističem da sam uvek fokusiran na trenutni projekat na kojem radim. Uvek volim da se iznenadim i da radim nešto što nikada ranije nisam radio.
Teško je nabrojati sve filmove i serije u kojima ste se pojavili tokom prethodne dve decenije, kao i zemlje u čijoj su produkciji ta ostvarenja nastajala – Velika Britanija, Nemačka, Italija… Pratite li srpsku kinematografiju? Privlači li vas ideja da se kao glumac, reditelj ili producent oprobate i u našoj zemlji?
Oduvek sam želeo da radim u Srbiji. To sam već rekao pre mnogo godina. Volim srpsku kinematografiju i to bi mi takođe pružilo priliku da ostanem duže u Srbiji, a ne samo da dolazim na kratke porodične posete. Imamo fantastične srpske reditelje sa kojima bih voleo da radim i uzbudljive filmske i tv produkcije u kojima bih voleo da glumim. Ali, do sada nikada nisam dobio ponudu iz Srbije.
Vaš najnoviji film “Vampir” motivisan je srpskom mitologijom. Zašto se opredelili baš za ovaj motiv?
Srpska istorija nudi toliko sjajnih priča. Naš film je inspirisan stvarnim slučajevima vampira koji su se dogodili u Srbiji početkom 1700-ih. To je bilo doba u kom su začete priče o vampirima. Iako je “Vampir” postavljen u moderno doba, zasnovan je na tim mitovima, sujeverjima i narodnim elementima. Moji roditelji su iz malog sela u centralnoj Srbiji i napisao sam ceo film sa lokacijama koje postoje u tom selu – to groblje, stara kuća mog dede. Film je inspirisan pričom iz tog regiona. Moj omiljeni žanr je horor jer nema ograničenja za vašu maštu – tako da je to bila savršena kombinacija. Inspiraciju crpim uglavnom iz umetnosti, sjajnih slika i noćnih mora. Želim da pomešam horor žanr sa evropskom arthouse žanr. Želim da učinim nešto veoma zastrašujuće, a opet lepo i vizuelno estetsko.
Na tom filmu sarađujete sa mnogobrojnim domaćim glumcima. Čime ste se vodili pri izboru umetnika koji će dočarati uloge?
Iako ćemo snimati na engleskom, bilo mi je važno da imamo lokalne glumce kako bi film bio što autentičniji. Imali smo mnogo glumaca na kastingu i bili smo veoma otvoreni prema srpskim glumcima za ceo proces. Šarmantnu i nemilosrdnu Vesnu u tom mestu igraće divna Gorica Regodić. Pre nekoliko godina upoznao sam Goricu preko Stevana Filipovića na njihovoj londonskoj premijeri filma „Pored Mene“. Poslala nam je kasting materijal za Vesnu i kad sam to video to je bilo baš ono što sam imao na umu za tu ulogu. Joakim Tasić glumi ocaRadosava, mladog sveštenika koji pokušava sačuvati Arnauta od zlih namera seljana. Ovu ulogu sam napisao za nekoga u 60-im godinama, ali imao sam skype kasting sa Joakimom i on je bio savršen, pa sam odlučio da promenim ulogu zbog njega. I veoma smo ponosni što u našem filmu imamo i Evu Ras, legendu jugoslovenske kinematografije. U svojoj bogatoj uzbudljivoj karijeri sarađivala je sa nekim od najprestižnijih reditelja kao što su Dušan Makavejev, Aleksandar Petrović, Živko Nikolić, Emir Kusturica i Ferenc Kardos. Eva Ras glumi misterioznu Babu Dragu, koja kroz noćne vizure vodi Arnauta u mrak. Jako ćete se uplašiti od nje nakon što pogledate film!
Možete li nam reći nešto više o planovima snimanja – kada počinjete sa radom, koliko će snimanja trajati, na kojim lokacijama, kada očekujete premijeru i hoćete li nas počastiti dolaskom u Beograd na premijeru filma u našoj zemlji?
Snimaćemo u septembru za mesec dana na lokacijama u centralnoj Srbiji. Naš divni srpski producent Miloš Z. Vučković veoma je naporno radio zajedno sa našim nemačkim i britanskim timom i jedva čekamo da to uradimo. Nadamo se da će premijera biti sledeće godine, nakon što film bude gotov. Bilo bi predivno imati premijeru u Beogradu, i da na njoj bude naša čitava srpska ekipa, uz ostale glumce i mene, naravno.
“Vampira” potpisujete i kao reditelj, ali i kao glavni glumac. Zadali ste sebi maksimum obaveza. Kakav osećaj imate pred početak rada na filmu – uzbuđenje, određenu dozu straha, odgovornost…?
Svakako pomaže imati podeljenu ličnost! Već sam snimio dva kratka filma kao pisac/režiser, a u jednom od njih sam bio i pred kamerom. Od svih zadataka i odgovornosti, biti pred kamerom možda je bilo najlakše. Kako sam već toliko vremena proveo sa scenarijem i u predprodukciji, kad krenemo na snimanje tačno znamo šta radimo. Već imamo fantastičnu srpsku ekipu, a i na drugim mojim projektima koje sam režirao svi su se uvek odlično proveli. To je važno za mene, da se pri filmskom stvaranju ne radi samo o poslu, već i o snovima, strastima i da bi trebalo da bude i zabavno. Želim da svi imaju sjajno iskustvo kada rade na mojim filmovima, tako da se, takođe, osećam odgovornim za to.
Razmišljate li o tome da “zagrizete” malo dublje u srpsku mitologiju, pa da posle “Vampira” na bioskopskom platnu ili u nekoj TV serije oživite i druge junake iz domaće tradicije? Možda vile?
Za sada sam fokusiran samo na film “Vampir”. Ovo je moja beba i dobija moju punu pažnju. “Vampir” nudi priliku za nastavak, ali prerano je o tome razmišljati. Srbija nudi puno u svakom smislu, bogatu istoriju, neverovatne lokacije, ima toliko priča i materijal za filmove. Verovatno ću uvek ostati na mračnijoj strani i možda ću ubuduće istraživati vukodlake i veštice.
U poslednje vreme produkcija TV serija u svetu doživela je pravi procvat, delom zahvaljujući i striming platformama poput Netflixa, Amazona… Kako gledate na ovaj fenomen? Da li kvantitet odnosno broj novih serija garantuje kvalitet?
Uvek ću voleti film. Ništa ne može zameniti film. Ali naravno, sjajno je što postoji više mogućnosti i više posla ovih dana sa svim ovim platformama. Poslednjih godina ima nekoliko izvanrednih TV produkcija, takođe i iz Srbije. Sjajno je videti da srpska produkcija može biti uspešna i na međunarodnom nivou. Uvek će postojati reditelji koji su odvažni, originalni, neustrašivi i apsolutno jedinstveni. To su moji omiljeni reditelji. Volim Evropu, evropsku kinematografiju i ‘auteur’ reditelje. Nikada nisam imao taj holivudski san i nisam obožavalac svih ovih filmova o super herojima. Snimanje filmova postalo je jeftinije i postoji mnogo projekata osrednjeg kvaliteta samo da bi se zadovoljile mase.
Imate li vremena ponekad da svratite do Srbije, i šta su vam glavne asocijacije na našu zemlju?
Uvek sam dolazio samo za raspust ili u porodične posete. “Vampir” mi sada daje priliku da ostanem mnogo duže tamo. Veoma se radujem tome! Nikada nisam živeo u Srbiji, rođen sam u Nemačkoj, onda sam studirao glumu u Njujorku, a sada živim u Londonu već 15 godina, takođe provodim dosta vremena u Berlinu – ali oba roditelja su iz Srbije. To me čini i srpskim, a ne samo nemačkim ili britanskim glumcem. Mnogi ljudi to vide drugačije, ali vaši se geni ne menjaju samo zato što ste se rodili negde drugde i ja sam uvek imao jaku vezu sa Srbijom.
Koja bi bila vaša poruka za domaću publiku koja u svetu ima jednog tako značajno glumačko ime?
Jedva čekam da srpska publika pogleda naš film! Želim da pokažem svetu tu misterioznu, fascinantnu i lepu mračnu stranu Srbije. Ako se Srbiji ne sviđa, mogu me zvati Nemac ili Britanac i reći da nemaju ništa sa mnom (smeh)!