Glumica Lidija Vukićević doživljava novu popularnost ulogom Milevice u seriji „Igra sudbine“. Glumica otkriva da veoma slabo gleda televiziju dok snima.
– Desi se da i mesecima ne uključim televizor. Oduzima mi vreme i nudi informacije koje možda ne bih želela da čujem. Radije čitam knjige. Imam šest biblioteka, od kojih je jedna samo psihologija, i uz njih se opuštam i uživam.
Lidija kaže da je snimanje „Igre sudbine“ veoma teško.
– Ginemo, i ne pamtim da sam u karijeri imala teže snimanje. Vremena su se promenila, radi se brže, odlazimo od umetnosti, a štancujemo serijsku proizvodnju. Za jedan dan snimi se od osam do dvanaest epizoda, učim po 30 – 40 strana teksta uveče za sutra. Ali ipak sam srećna što je „Igra sudbine“ okupilaporodicu poput „Boljeg života“ nekada. Zadovoljna sam kako sam napravila svoj lik ministarke, jer je drugačiji od onoga kako je publika navikla da me vidi – kaže glumica.
Lidija objašnjava da joj bavljenje politikom nimalo nije pomoglo za lik Milevice.
– Nisam se ugledala ni na Jorgovanku Tabaković, s kojom sam radila, niti na neku aktuelnu ministarku. Sad slabo pratim politiku. Pravila sam tu ženu po svom nahođenju. Pre svega samje branila. Iako je negativac, ona se bori za svoje dete, da je dobro uda. I gleda samu sebe, što je meni strano. U suprotnom, možda bih više igrala svih ovih godina – kaže glumica, i dalje objašnjava:
– Samostalni sam umetnik otkad znam za sebe. Uvek su mi smetali klanovi. To je teži put, ali imate slobodu. Ne postoji cena za moj lični integritet. Ne može neko da me uceni, to prezirem. Kratak mi je fitilj, ali shvatila sam da u životu morate nekad da izgubite da biste duplo više dobili. Izgubim ulogu i finansijski deo, ali dobijem na samopouzdanju i na poštovanju sebe.
Za sebe kaže da je mnogo nostalgična.
– Raditi u staroj Jugoslaviji i sada u srbiji potpuno je drugačije. „Bolji život“ je dostigao neverovatan uspeh. Gledalo nas je šest republika i dve pokrajine. Sada neko uspe u ovoj maloj zemlji i „odlepi“, misli da je zvezda. Mi smo onda bili zvezde, a niko od nas se nije ponašao tako – kaže Lidija, i nastavlja:
– Sve je postalo prebrzo. Bojim se da tehnika ne nadvlada kreativnost. Onda se razočarate u glumu, pa pomislite da je najbolje da snimate reklame. Gluma je nešto tanano, a ne prodaja na pijaci. Razočarana sam 21. vekom u svakom smislu. Srećom, imam svoj svet u kojem sviram klavir, čitam knige i bavim se kučićima. Deca su mi, naravno, na prvom mestu, a potom i prijatelji.
Glumica priznaje da bi stalno mogla da gleda „Bolji život“.
– Za tu seriju vežu me veliki glumci, od Borisa Dvornika keg sam obožavala, i on mene – kaže Lidija i objašnjava kako je dobila ulogu u toj seriji:
– Igrala sam u predstavi „Poltron“ u JDP. Režirao ju je Aca Đorđević po tekstu Siniše Pavića, a oni su se u konsultaciji sa Vojkanom Milenkovićem, urednikom zabavno-rekreativnog programa, odlučili za mene. I niko drugi nije trebalo da igra Violetu. Čudna je priča u medijima kako je trebalo da je igra Ena Begović. Uz dužno poštovanje, znale smo se, bila je divna, ali nije mogla hrvatska glumica da igra u tipičnj srpskoj porodici.
Na pitanje da li je znala kakva popularnost je čeka, glumica kaže:
– U početku nas nisu prihvatili i nismo očekivali toliki uspeh. Ali likovi su postali popularni, a i mi kao ličnosti. I danas da odem u neko hrvatsko ili slovenačko selo, svi će me prepoznati.
Lidiji slava nikada nije udarila u glavu.
– Nikada nisam gubila sebe. Gluma nije moj život, ona je deo mog života. Najbitnije mi je ono što mi je u kući. Verovatno sam zato i opstala, nisam imala velike uspone i padove. Nisam deset godina radila nakon što sam se razvela, ali mi to nije bilo važno. Igrala sam u pozorištu, zarađivala od predstava, i sa svojom decom pristojno živela. Nisam se osećala manje vrednom što se nedeljom uveče ne pojavljujem na televiziji – iskrena je glumica.
Za Cecu Bojković i Marka Nikolića kaže da su bili fantastični.
– Ceca je velika glumica i veliki čovek, kakvih nema mnogo. Beskrajno je duhovita i suprotna Emiliji, koju je igrala. Topla je i srdačna, tačna, precizna, a ja volim takve osobe. Ne volim one koji nemaju svoj stav i ne umeju da kažu ne. Mogu da nemam dinara u džepu, ako nešto nije kulturno, tog momenta napuštam sve – objašnjava Lidija.
Ni u „Žikinoj dinastiji“ nije pristala da bude naga.
– Jeste, ali i pre toga mi je Želimir Žilnik ponudio ulogu u filmu „Lepe žene prolaze kroz grad“. Zvao je takođe i Enu i Miju Begović. Bilo mi je drago, ali kada sam videla scenario, po kojem treba samo da budem lepa, zahvalila sam se i rekla da ima mnogo manekenki koje to mogu da odigraju. Tako i za skidanje, ako nije opravdano, nema tih miliona za koje bih pristala na to. Ali ako je opravdano scenom dojenja ili silovanja, glumac mora da bude rasterećen. To onda nije golotinja, nego glumačka bravura – kaže glumica i dodaje da zbog toga nije imala posledice:
– Nisam, igrala sam posle u svim filmovima Zorana Čalića. To je reditelj osporavan godinama, a kada je preminuo, nema deteta koje nije znalo bar jednu repliku iz serijala „Žikina dinastija“. Mi smo narod koji vrlo lako osuđuje, što je pogubno za nas.
Glumica je u tom filmu igrala sa Gidrom, za koga kaže da je bio fenomenalan, ali i sa Nikolom Kojom:
– Sećam se kako mi je u Domu sindikata, na premijeri filma „Žikina dinastija“ rekao: „Blago tebi, naparvila si ime i karijeru“, a eto koliko je on stvorio veliku karijeru kasnije. Kojo je ozbiljan glumac.
Lidija se osvrnula i na svoje prvo televizijsko pojavljivanje u kabareu Pavla Minčića.
– Bila sam srećna, jer Pavle je bio divan, veliki umetnik. Kada sam sutradan izašla na Bulevar revolucije da nešto kupim, svaki drugi čovek mi je prišao da kaže kakop me je gledao na televiziji. To se zove sreća, dar od Boga, ili majke i oca, da fizički budem drugačija, što mi je kasnije kroz život mnogo značilo.
Glumica nikada nije poželela da promeni frizuru:
– Bilo je onih koji su me uveravali da treba da ispravim kosu, a ja sam se čudila zašto mi se mešaju u život. Za potrebe uloge hoću da uradim sve, postoje vlasuljari i perike. Ali privatno ne može ništa lepše da mi stoji od onoga što mi je priroda dala.
Na pitanje da li joj je lepota pomogla u karijeri, Lidija kaže:
– Mnogi rediteljisu veoma površni. Uglavnom sam igrala heroine, zavodnice i žene koje nekim drugim ženama mrse konce, jer se nikada nisu usuđivali da od mene pokušaju da naprave nešto drugo, neku radnicu… A meni bi bio izazov da od nekog napravim ono što nije. Ipak, u pozorištu sam igrala i neki drugi repertoar, i Natašu u predstavi „Na dnu“ Narodnog pozorišta, i svoju monodramu „Istina“. Sve što sam želela, ostvarila sam – završava glumica.
Foto Promo
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM i FACEBOOK
Izvor: filmitv.rs/Kurir
