Preko
noći Inger Nilsson postala je
najpoznatije lice švedske glumačke scene, i verovatno najvoljenije dete na
svetu. A sve to zahvaljujući ulozi pegave heroine i glavnog spadala Pipi
Duge Čarape. Međutim, globalna pomama bila je kratkog daha. Ostatak
života i karijere, glumica je provela u pokušajima da ne bude samo Pipi!
Ipak,
svetsku slavu i prepoznatljivost i dalje duguje upravo ovom liku. Svima
neodoljiva, sa njene tačke gledišta Pipi, to, malo riđe pegavo derište sa
slamnatim kikama krivo je što u životu nikada nije postigla nešto više. Ipak,
kako je to otkrila pre nekoliko godina u intervjuu za jedan nemački magazine,
povodom 70. rođendana Pipi Duge Čarape – ako bi joj se
ukazala prilika, ponovo bi je glumila!
Da li se ikada
pitate kakav bi vam bio život bez Pipi?
To
je sudbina. Dogodi vam se ili ne. Nikada nisam ni razmišljala kakav bi bio moj
život bez Pipi. Verovatno bih bila glumica, jer je to nešto što nosite u sebi.
Pipi sam glumila kao dete. Još tadda je bilo jasno šta je to što me interesuje
– gluma. Pipi mi je samo pomogla da svoje snove ostvarim već kao dete.
Na koji način vas
je ova uloga izmenila?
Izmenila
me je zbog toga što sam pored Pipi morala da se borim da budem Inger. To je
najveća bitka u mom životu – objasniti svima da sam ja negde ispod tih kika,
pega, osmeha, u stvari Inger. Vama se to čini čudnim, ali ja sam odrastala
decenijama, sve do mog zrelog doba uz njen lik. Nisam mogla promeniti svoj lik,
svoj osmeh, oči. U svemu tome ljudi su dugo prepoznavali samo Pipi, ne i mene.
Čak i danas je to slučaj. Ali konačno sam navikla da živim sa tim i da se
ponosno smejem – baš kao Pipi.
Prošle su godine,
da li vas ljudi i dalje prepoznaju kao Pipi?
Činjenica
je to da sam uvek u nečijem domu. Mnogi su odrasli uz Pipi, a oni su danas
ljudi koji imaju porodice i svoju decu, koja opet odrastaju uz mene. Istina je
da sam se sada promenila, ali na neki način Pipi i dalje živi, a i ja sa njom.
Nakon dugogodišnje borbe sa Pipi
Dugom Čarapom koja joj je “otela” identitet, kada je Nilsonova napravila dužu
pauzu i radila kao sekretarica, vratila se glumi tokom devedesetih, ali u
pozorištu. Na televiziju sse vraća tek 2007. godine u krimi seriji Inspektor i
more kao meddicinski istraživač. Deo karijere provela je i u švedskom
rijalitiju, kada je u džungli morala da se bori za život i jede crvene
škorpione i pacove.
I to je sjajno,
zar ne?
Jesste,
sve dok vam neko ne kaže – pa vi ste ostvarili sve u životu. A nije tako. I
daalje imam osećaj da mogu mnogo toga da ponudim. A i moram. Od nečega moram da
plaćam stan, hranu, da živim. Ne mogu da se prehranim od uspeha koji sam
postigla kao dete.
Šta rade vaši
drugari sa kojima ste nam dočarali ludorije Pipi Duge Čarape – Pär Sundberg i
Maria Persson? Da li Tomas i Anika imaju sličnih problema?
Ne,
oni su odabrali drugačiji život. Rešili su da budu obični ljudi (smeh). I
preselili su se. Oboje žive u Španiji. Jednosstavno, postavili su sebi druge
ciljeve u životu i to im je mnogo olakšalo borbu sa popularnošću koju su stekli
još kao mali. Ponekad se sretnemo, uglavnom kada
Pär
dolazi da obiđe oca koji živi u Stokholmu.
Koliko često vam
je Pipi u mislima?
Verovali
ili ne, ali uopšte ne razmišljam o njoj. Međutim, ljudi me stalno podsećaju.
Lepo je to što i dalje dobijam pisma od mojih obožavalaca iz Nemačke. Zbog
svega toga se ne kajem što sam bila Pipi. Ponovila bih to iskustvo bez
razmišljanja.