TV
RECENZIJA: Kosmos – mogući svetovi! Magično TV putovanje do zvezda od čije smo prašine stvoreni
Ako nas pitate koji je najbolji način za borbu sa izolacijom u kojoj se trenutno svi nalazimo, naš odgovor je lak – kvalitetnim filmskim i serijskim programom. U skladu sa tim, našu pažnju ovog puta privukao je treći nastavak sjajnog dokumentarnog serijala Nacionalne Geografije – Kosmos, koji nam ovog puta u nedeljnom terminu od 22.00 u trinaest epizoda (napomena – 9 je snimljeno i emitovano, za ostatak još nema potvrds hoćemo li ih gledati) donosi nezaboravno putovanje kroz milijarde godina razvoja uma i svesti.
Da biste se otisnuli u ovu nesvakidašnju avanturu po ideji Karla Sejgana, pod producentskom palicom Seta Mekfarlena, a u režiji i po scenariju En Drajan i Brenona Brage, uz sjajnog Nila deGrasa Tajsona u roli voditelja, i Mogućim svetovima nastavili putovanje započeto 1980. godine originalnom serijom Lično putovanje, a zatim i 2014. Svemirskom odisejom, neophodno je da se izmestite iz rezone – verovanja ili neverovanja u Boga, Univerzum, fiziku ili sopstvenu ideju svega pomenutog, i Kosmos 2020 doživite poput njegovog imena – kao jednu od mnogih mogućnosti. Tek tada ćete sagledati uspešno svu veličanstvenost ove predivne serije koja nam otvara oči, um i maštu za nesagledivi Kosmos.
Kao i prethodni ciklusi i ovog puta Kosmos pred gledaoca stavlja izbor. Nudi nam sve mogućnosti naše budućnosti zasnovane na istoriji, nauci, dostignućima, revolucionarnim otkrićima i poduhvatima koji su menjali tok ljudske civilizacije, ali i čoveka kao biološke jedinke.
Svet kakav danas znamo rezultat je niza koincidencija u našoj prošlosti koje su naizgled bez neke velike logike, a zatim prateći sva logička pravila i zakone fizike vodile od jednog do drugog velikog koraka koji su svi zajedno izgradili pešačku stazu koju danas nazivamo svet.
Ta staza, kao i težnja čoveka ka zvezdama, kako to narator sugeriše satkana je od onoga od čega je stvoren i DNK svega što postoji na Zemlji – od zvezdane prašine. Jer upravo su najvažniji elementi od kojih je izgrađen život na našoj planeti – potekao od sirovog materijala pradavnih zvezda koje su se međusobno uništavale da bi iz njih bili rođeni neki novi svetovi.
Iz zvezda smo potekli, ka zvezdama stremimo, da bismo poput prašine bili rođeni u nekim novim zvezdanim svetovima. Ukratko, ovo je maksima kojom se vodi novi ciklus Kosmosa, pripovedajući nam kroz raznovrsne animacije koje oduzimaju dah priču o životu, razvoju i dalekim putovanjima koja vode u novi život.
Pri razmatranju dobrih i loših strana ovog serijala u vidu treba imati njegov dokumentarni karakter.
Reč je o seriji zasnovanoj na dostignućima civilizacije i pravcima u kojima su ta dostignuća usmeravala čovečanstvo. Kosmos je lepa, izvrsno, čak umetnički napisana serija kojoj je scenario verovatno i najsnažniji adut. Zbog toga joj ne treba previše zameriti na povremenim nastojanjima da kroz primere velikih revolucionara, koji su često bili osuđivani zbog svojih dela od strane savremenika, zapadne u slično jednoumlje, ali na drugoj granici ovog ekstrema.
Uvek treba imati na umu činjenicu da je Kosmos vizija jednog čoveka, ali da nas serija samim svojim imenom upućuje na jedan ogroman i posle tolikih milijardi godina i dalje potpuno nepoznat fenomen čija je veličanstvenost upravo u otkrivanju. Jer da se čovek pri svom prvom koraku nije odvažio da otkrije šta mu donosi drugi, nikada ne bismo ni saznali da iznad i izvan ovog naše sveta postoje svi ti divni – mogući svetovi. Danas spremni da budu otkriveni – sutra.
Zato ne propustite Kosmos: Mogući svetovi (Nacionalna Geografija, nedeljom od 22.00)
Foto NG
