Život piše drame. To nam je oduvek bila omiljena rubrika u Politikinom Zabavniku, a jednu takvu životnu dramu, odnosno njeno razotrkivanje gledamo u nedelju 4. oktobra na kanalu Viasat History od 19.45 u dokumentarnom filmu „Nasukano zlato“. U ekskluzivnom intervjuu za Film i Tv portal svetski šampion u potrazi za zlatom, Vins Turketl otkriva nam svoje iskustvo o potrazi za zlatom sa broda „Rojal čarter“ koji je 26. oktobra 1859. godine završio na dnu mora tokom plovidbe od Melburna do Liverpula u jednoj od najtežih oluja koja je ikada pogodila Britaniju.
– Tada se udavilo 497 ljudi. Ljudske žrtve su bile neviđenih razmera, a sa brodolomom je izgubljena i ogromna količina zlata. Nekih 130 miliona dolara završilo je na dnu mora. Ovaj dokumentarac u stvari je zabeleška mog pokušaja da dođem do tog zlata i na taj način otkrijem nešto više o ovoj strašnoj nesreći koja je ugasila mnoge živote – otkriva nam Turklet, ističući da se ova njegova misija razlikuje u odnosu na prethodne potrage zbog toga što ima i veliki istorijski značaj.
Po čemu ćete pamtiti „Nasukano zlato“? Zašto je toliko drugačiji od svih vaših prethodnih misija?
– Pomislite kad jednom volite zlato, uvek volite zlato. I to je nalik zlatnoj groznici u kaubojskim filmovima i svemu što vidite, ali ono što je bilo drugačije sa ovom olupinom broda je to što kada sam počeo, želeo sam samo zlato. Ali ubrzo sam počeo da se interesujem za ljude, sve te ljude koji su umrli. Oko 200 rudara i njihovih porodica vraćalo se kući. Na brodu je bilo 520 ljudi, samo 38 je preživelo. Voleo bih da ispričam njihovu priču. Što sam više o njima saznavao slika je postajala kompletnija. To su komadići na morskom dnu, znate, komadići pušaka, kalupi od metaka, noževi za olovke… To je pravo zlato koje sam otkrio na ovom putu.
Postoje li neke stvari koje ste pronašli, a koje su vas potresle?
– Sve što sam pronašao na neki način me je potreslo. To se dogodilo pre 160 godina. Stradali su u oluji. Nisam ih ja ubio, pa se sa te strane nisam osećao loše, ali kad pronađete sve ove stvari, poput dečijih cipela. Dakle, nežno držite cipelu i na trenutak razmišljate o tom detetu. Sva deca su umrla. To je strašno. A možda nađete deo ženske odeće. I opet pomislite – sve žene su umrle. Zbog toga sam i postao tako strastven želeći da ispričam ovu priču. Bili su vrlo hrabri ljudi. Kada sam bio u Melburnu, u Australij, gledajući originalne brodske dokumente koji se nalaze u arhivi, shvatio sam da je to samo spisak. Istina, to je prelepa bakarna pločica sa svim njihovim imenima. Ali pravu istinu otkrio sam tamo dole. Tragajući za zlatom, našao sam jednu zlatnu priču.
Šta je najvažnija poruka ovog filma?
Dok sam istraživao, pripremajući se za film, razmišljao sam o tome kako je svako od njih tako srećan što je ušao na taj brod. Poslali su, ili je neko od njih poslao telegram kući rekavši da niko u našoj porodici više nikada neće morati da radi. Na tom brodu je bilo više od 120 miliona dolara zlata. Koliko radosti i nade je bilo na tom brodu. A onda su skoro svi umrli. To je neverovatna priča. I kada mi se kompanija obratila sa pitanjem da li bih voleo da snimim dokumentarac o tome baš sam bio zadovoljan. Kako nismo velika kompanija, već samo ja, moji prijatelji i porodica stavio sam hipoteku na svoju kuću da bih kupio brod i krenuo u ovu misiju. Uložio sve što sam morao da potražim ovo blago. Ali tada je to mogao svako. Postoji ogromna ljudska priča o ljudima koji su umrli. A postoji i ogromna ljudska priča o tome ako zaista želite nešto da uradite da uvek postoji način da se to i ostvari. Smatram da su te dve priče povezane i to je najveća pouka ovog dokumentarca i razlog zbog kog ga ne smete propustiti.
