Igra sudbine i dalje je glavna tema domaće TV publike. Očekivanja, reakcije, zadovoljstvo i nezadovoljstvo sagledano iz raznih uglova još „drma“ društvene mreže i forume na kojima obožavaoci serije, koja uprkos kontroverznom nastavku ne prestaje da drži tron najgledanijeg programa, burno negoduju zbog pojedinih odluka autora.
Lik Une Hristić još je glavni kamen spoticanja za sve koji su pogledali premijeru treće sezone. Scenarista Žarko Jokanović poručuje da je i njegova supruga četiri puta u pozorišnim predstavima nosila brkove i bradu, i da smatra reakciju publiku preteranom. Ipak, za trenutak ćemo ostaviti taj sporan momenat po strani i fokusirati se na ono što je za gledaoce zaista važno. A to je, pre svega, utisak o trećoj sezoni serije „Igra sudbine“ i odgovor na pitanje – da li nam se dopada? I iznenadićete se, ali odgovor je – DA.
Posle odgledane druge epizode trećeg ciklusa, ako zaboravimo na Unu Hristić i čitavu gungulu oko likova koji su napustili seriju, naš je utisak da je „Igra sudbine“ sa nastavkom odbacila ruho porodične ili, nazovimo je tako, „serije za decu“, i dobila neko ozbiljnije, zrelije lice.
Iako se daju videti propusti koji su rezultat uhodavanja jedne već razrađene mašinerije kao što je „Igra sudbine“ u novi sistem, drugu produkciju, a sve pod ogromnim pritiskom snimanja pod konstantnim talasima pandemije koronoavirusa, ne može se, a ne primetiti izvesna punoća koju je donela treća sezona.
Naša je ocena da su tome najviše doprineli novi rediteljski pristup i novi likovi, koji su doneli osveženje u seriju. Priznaćemo, drugu epizodu smo gledali bez treptanja. I taj trend će se verovatno i nastaviti ako fokus nove priče zaista i ostane na novim likovima i u potpunosti se odvoji od svega što je „Igra sudbine“ bila do sada. Novi likovi su zanimljivi i dobro razrađeni, a hemija koju su na setu ostvarili Kristina Jovanović i Miroljub Turajlija kao Jelena i Dobrica prava je injekcija pozitivne energije u pomalo uljuljkani lobi Kan Holdinga.
Najvatreniji obožavaoci su u pravu. Sa finalom druge sezone zaključena je i na neki način zaokružena serija koju smo znali i voleli. Ali to nije razlog da ne damo šansu novoj „Igri sudbine“ koja, barem prema onome što smo videli u drugoj epizodi, ima potencijal za novih 165 epizoda. Naravno, ako se autori ikada ostave lika Une Hristić, i pomire sa tim da je otišla i da joj povratka nema. Da bi se krenulo dalje, prošlost mora ostati u prošlosti.
„Igra sudbine“ nastavlja svoje putovanje, slutimo joj mirno more, ali još je rano za dugoročne prognoze. Čekamo nove epizode…
