Šta god mislili o završnoj sezoni Igre prestola, oko jedne stvari nema rasprave: Emilija Klark je za ulogu Deneris Targarjen dala celu sebe.
Uloga Deneris, koja je na kraju nemilosrdno spalila Kraljevu Luku, a zatim je izbodena na smrt od strane svog dečka Džona Snežnog u najmanju ruku je gruba i tragična.
Deneris je takođe imala tu nesreću da gleda kako dvoje njenih najboljih prijatelja umiru ispred nje i kako gubi voljene zmajeve. Onda je usledilo saznanje da su je i njeni najbliži saradnici izdali, a zatim i da njen dečko, koji joj je rođak, polaže pravo na presto.
Ni Emiliji Klark nije bilo lako da tek tako iznese ovu tragičnu ulogu i pristane da bude Deneris koja će od pravedne vladarke, pod bremenom izdaje i straha, postati tiranin, ubijati civile, nedužnu decu.
Ali, Klark je odlično uradila posao „zločinca“. Puno je toga što je i paralelno sa glumom morala da nauči i da o tome vodi računa.
Tako je ispričala kako je zapravo naučila da „vozi zmaja“. Radi se o programiranom divovskom „zmaju“ koji silovito zabacuje, a Klark je pored glume, morala da vodi računa da verodostojno prikaže letenje i drži stvari pod kontrolom.
Tu je i lažni jezik koji je morala izgovarati tako samouvereno i tečno kao da je pravi. Jednom se, ispričala je, tako uživela da je osmislila i ceo govor.
Nije joj, priznala je, bilo lako ni da se uživi u delove scenarije koji su toliko odstupali od njene ličnosti i onoga što je želela za Deneris.