Radeta Ćosića domaća publika upoznala je zahvaljujući ulozi u filmu
„Montevideo“, a on je svoje glumačko umeće potvrdio i ulogom u Afterpartiju, brojnim TV serijama, a
sada i rolom fudbalera Stevanovića, asa Partizana u filmu EKIPA u režiji Marka Sopića.
Film nam, prema rečima glavnog glumca donosi priču o velikom
drugarstvu i ljubavi prema fudbalu.
„Ekipa“ će se u domaćim bioskopima naći od 24. oktobra, a Ćosić,
koji je i scenarista filma, priznaje da je motiv za nastanak ove priče pronašao
u sopstvenim treninzima u Partizanu i ljubavi prema fudbalu.
–
Ekipa nam donosi zabavu. Donosi
glumačke bravure, strast, neverovatne uloge, nezapamćene scene sa stadiona
Partizana i Zvezde na srpskom filmu. Neke igrače iz prošlog vremena, neke
novije, stare i nove fore i spaja staro i novo vreme. Svi ljubitelji filma, a i
fudbala, uživaće u onome što ovaj film predstavlja, a rivalstvo smo preneli
tako što smo razmišljali kao navijač srpskog fudbala i Zvezdu i Partizan
predstavili na način na koji se samo poželeti može. Ovo će ostati film upamćen
i od strane zvezdaša i partizanovaca, ali i od filmofila.
Filmovi koji u sebi nose sportsku tematiku, kao što su
„Montevideo“ i „Bićemo prvaci sveta“, postigli su izuzetan
uspeh kod regionalne publike. Mislite li da su ljudi željni takvih priča ili je
možda nešto drugo zaslužno za uspeh istih?
– Ekipa se, za razliku od
Montevidea ne oslanja na epohu, već
na moderno dobra koje se sukobljava sa starim. Vrednosti koje su nekad
postojale danas su u brzini zamenile neke druge. Komedija je u osnovi pokretač
života, odnosno osmeh i želja za dobrim provodom. Ljudi su željni dobrih priča
i dobrog filma. Fudbal je u ovom slučaju spojio te dve stvari, publiku sa
dobrom zabavom.
Koliko Vam je to što ste nekada trenirali u Partizanu
pomoglo da iznesete ovaj lik? Žalite li što niste nastavili profesionalno da se
bavite fudbalom?
–
Na neki način, pronašao sam se u ovom filmu. Nesnađen dečko koji obožava fudbal
i mnogo starijih koji mu govore šta i kako je najbolje. Zdravko se kao lopta
odbija od jednog do drugog dok se ne zaljubi. Verovali ili ne, u centru cele
priče je jedna italijanka u koju bi se svaki muškarac od 20 godina zaljubio,
venčao se s njom i zaključao u kuću ne dajući je nikom nikad. Trenirao sam 12
godina, situacije sam samo preneo i ovom prilikom izjavljujem da je to bilo
zlatno doba koje sam doživeo. Mnogo anegdota je ušlo u finalni scenario i kao i
svaka životna priča ima nekoliko trenutaka u kojima se čovek zapita kakav je
ovo svet gde te svi grde što si takav kakav si.
