RECENZIJA: ČOVEK KOJI JE KUPIO MESEC – Lazar Ristovski u veličanstvenoj odi ŽIVOTU!

Plemenito, nevino naivno, predivno! Ovim rečima mogo bi se opisati životno iskustvo, pošto film Čovek koji je kupio Mesec italijanskog reditelja Paola Zucca, u kom je jednu od glavnih rola ostvario naš proslavljeni glumac Lazar Ristovski, nije samo obično kinemtografsko delo, već zapis života na velikom platnu. Sve je u ovom filmu veličanstveno, evropski autentično, italijanski neobično, neočekivano, i sa tako mnogo stila skrojeno taman po meri, a opet – neukrotivo. Poput duše samog reditelja, poreklom sa Sardinije, i mlađanog mu glavnog gumca Jacopa Cullina, rodom iz Kaljarija, koji su s ponosom, ali i objektivnim realizmom, kroz priču o narodu Sardinije, u stvari doneli priču o svima nama.

Jer, koliko god udaljeni bili Srbija i ovo egzotično italijansko ostrvo, gotovo je nemoguće u živopisnim likovima koji nastanjuju sela u dalekim brdima prelepe mediteranske oaze ne prepoznati sumnjičave karaktere, poglede i razmišljanja srpskog seljaka iz bilo kog dela naše zemlje. Iste one koji će nas u filmu istovremeno nasmejati i zabaviti. Učiniti ponosnim onim što svako od nas jeste, gde god živeli i u kojoj god se zastavi prepoznavali. Podsetiti na pravo značenje ljubavi, korena, porodice, života i smrti, ali i gorčinom gorštaka koje je svet u nekom trenutku zaboravio, ostavivši im samo Mesec da na njemu sahrane sve svoje uspomene i tako žive zauvek, otrezniti od iluzija svakodnevnice. Film Paola Zucca, koji je odrastao na stenovitim obalama jednog takvog sardinijskog seoceta, između mora, kamena, sunca i Meseca, upravo nam pripoveda o strašnom sukobu moćnog novog poretka i nekolicine hrabrih starosedelaca Sardinije koji nisu dozvolili da im bude oduzeto poslednje što im je preostalo – ponos, tradicija, njihove legende, istorija, pravo na život. Njihov Mesec.

Čovek koji je kupio Mesec – od 21. novembra u domaćim bioskopima!

Iako je reč o komediji, i to najgledanijoj italijanskoj komediji u poslednjih pet godina, humor je u ovom filmu samo sredstvo pomoću kog Zucco, koji potpisuje i scenario filma, pokreće mnogo ozbiljnije i emotivno kompleksnije teme. Najvažnija je, svakako, ona – ko smo mi. U kom trenutku se čovek odriče sebe, i da li je cena pripadanja savremenom društvu i njegovim blagodetima zaborav svega što nas čini posebnim i drugačijim? Što svakoga od nas čini čovekom.

Rasterećujuće, a opet emotivno veoma izazovno bilo je proživeti 105 minuta uz sve zgode i nezgode agenta Kevina Pirelija, koji se pod ucenom državne službe (po sistemu – ili to, ili zatvor) otisnuo u potragu za misterioznim Taneduom (Lazar Ristovski), čovekom koji je pobedio Ameriku u svemirskoj trci i kupio Mesec, kako bi ispunio davno obećanje dato ljubavi njegovog života dok ju je pod kišom metaka iz puške njenog oca odvodio da bi joj zauvek poklonio srce.

Film pisan srcem…

Mediteranski romantično, divlje i strastveno putovanje Kevina Pirelija, tog italijanskog emigranta u prekookeanske zemlje slobode, koji je celog života bežao od toga što jeste, vodi ka razotkrivanju njegovih sopstvenih korena, sve do trenutka kada ponosno uzvikne – ja sam Gavino Cokedu! Iskreno, previše je dobrih i kvalitetnih stvari u ovom filmu da bi se govorilo o onome što nije dobro, jer kako je i sam reditelj poručio na konferenciji za štampu u Beogradu – ovaj film nije stvoren po standardima italijanske kinematografije i nije snimljen da bi udovoljavao i podilazio, već da bi uzdrmao, razbudio, isprovocirao.

Uz tu konstataciju zaključujemo da su producenti u svojoj nameri u potpunosti uspeli, jer „Čovek koji je kupio Mesec“ nije film koji se često viđa u bioskopima. Svojom dozom drskosti, i te mediteranske kočopernosti odbija da se povinuje pravilima po kojima bi trebalo da se živi i donosi nam život kakav jeste. Pun uspona, padova, pelina i meda – neuhvatljiv, težak, moćan. Začeprka li se malo po biografiji reditelja, koji je u svet kinematografije zašao opčinjen radom Emira Kusturice, mnogo toga postaje jasnije – i Lazar u italijanskom filmu, i bliskost srpskog seljaka sa onim sa Sardinije, i sreće, patnje i nostalgije za onim što smo bili, a što sada stidljivo krijemo u sebi, svi mi, sa svih strana – juga, zapada, istoka, severa… Jer svako od nas ima neki Mesec koji bi trebalo odbraniti.