Oh, oh, oh… Šta se to dogodilo na našim malim ekranima u
ponedeljak 20. januara od 21.00 na TV Prva? Pa – IGRA SUDBINE!
Jedan od dva velika aduta pomente televizije koji će u sledećih 169 nastavaka
imati funkciju da nas na kraju svakog radnog dana razonodi i skrene misli sa
naporne svakodnevice. I – uspeli su u tome! Jer šta se drugo može dobiti kad
Srbi pokušaju da adaptiraju čuvenu kolumbijsku telenovelu „Nuevo rico,
nuevo pobre“ nego sjajan treš kakva televizija dugo nije videla i kome
se zbog fenomenalnog spleta klasičnog preglumljavanja domaćih glumaca, niza
neoprostivih propusta i potpisa scenariste na mestu gde je po svim zakonima
sveta moralo pisati „scenario prilagodio“ (jer ga je Žarko
Jokanović doslovno preveo), jednostavno – ne može odoleti. I da, u pravu
ste – bićemo najveći fanovi ovog serijala, i odgledaćemo sve i jednu epizodu
makar zbog onoga što mi smatramo najboljim adutima ove serije. To je sjajna
režija Mihaila Vukobratovića, mnogo novih lica u redovima glumačke
postave (pre svega sve zanimljiviji Vladan Savić, ali i Stevan Piale i Olja
Lević), i mnogo kvalitetne teatralnosti koju svaka sapunica mora da ima da
bi bila hit. I da se ne lažemo – IGRA SUDBINE biće veliki hit!
Zbog čega je sve IGRA SUDBINE – treš bez premca?
Zbog toga sve praštamo. I ono kad se mladi Luka
Ožegović istušira, a u sledećoj sceni čeka red za WC, pogađate – da se
istušira (da li je moguće da niko, ali NIKO nije primetio da se on već
istuširao). I to što seksi Luka Raco šeta trbušnjake po spavaćoj sobi u
peškirčiću, ne oblači donji veš, ali zato ne zaboravlja da stavi na ruku
skupoceni časovnik, a zatim seda tako u peškirčetu i sa satom na krevet da
sasvim prirodno u datoj situaciji – proveri mejlove. Ponovo praštamo Ožegoviću
što posle dve stanice vožnje GSP autobusom od svog stana u očiglednom
beogradskom predgrađu (čini nam se neka Karaburma, Mirijevo) stiže do
„Beograda na vodi“, taman na vreme da izgubi posao. Praštamo i
medicinskim sestrama u psihijatrijskoj bolnici na Avali koje su pozamašnim
barem dvomesečnim, a u stvari tek rođenim bebama, uspele nekako da pronađu dve
pampers pelene i da ih uredno poviju dok mentalno oboleli pacijenti oko njih
sasvim slobodno i nesputano pod nadzorom sveukupno tri medicinske radnice
lutaju hodnicima i pevaju – dobićemo bebu…
Na kraju, praštamo i fenomenalnoj Milici Milši,
koja eto, u svom luksuznom stanu u Parizu kao „svaka dama iz visokog
društva“ tačno u podne ispija šampanjac (šta drugo, nije ti to Srbija, pa
da drmneš rakijicu, cevčiš crnu tursku sa komšinicom sa prvog dok tračariš onu
sa trećeg) i onemoćalo moli služavku da joj pročita potresne vesti sa tableta
jer su AH, AH, ali AAAH – njene naočare preteške da bi ih podigla i iste vesti
pročitala sama. Nemamo zamerke ni na činjenicu da u 21. veku sasvim logično u
svakoj porodici mora da se postavi VELIKI ZNAK PITANJA kada se pri
„vađenju“ krvne slike pokaže da DETE nema istu KRVNU GRUPU kao
roditelji! A za 30 godina to se, jednostavno, moralo desiti… Ali, ok je, reč
je o rimejku. Scenarista se držao originala (mi smatramo da je zdrav razum uvek
bolja varijanta), pa praštamo i to.
Ono što ne praštamo, međutim, jeste očajna
kostimografija koja BODE OČI – Luka Raco u vreme kada ostali šetaju
majice i dukserice na sebi ima REDOM: košulju, pulover ili džemper, preko kog
je toliko neukusno stavljena kravata, preko toga i prsluče, a preko toga I
SAKO. U to vreme, njegov brat dok se „navatava“ u kancelariji sa
njegovom budućom verenicom šeta plavu kravatu sa belim tufnicama na crnu
košulju, crne pantalone i suviše jeftin sivi sako… Previše neukusa o kom neko
POD HITNO mora povesti računa.
Priča kao u svakoj sapunici, intrigantna, pitka,
ne suviše kreativna (zamenjena deca, tuđi životi, sukob ekstremnog siromaštva i
ekstremnog bogatstva, prevare, zavist, ljubomora i na našu radost pravo bogatstvo
sporednih likova koji bi mogli biti odlična šansa ove sapunice da postane pravo
meksičko remek delo na srpski način). Ukratko, PRVA nam je pripremila
ekonomik varijantu TELEVISE, pa se stoga punog srca i duše nadamo makar
tome da ćemo u narednim epizodama dobiti jednu KULTNU scenu nalik ovoj! I da bi
sve bilo ful i u totalu, scene od kojih krv od srama juri u obraze
„preseca“ Lidija Vukičević svojom reklamom za DOBRO JUTRO
kafu, realno, jedina stvar na planeti koja može da nadjača efekat Milice
Milše u glavnoj roli…
