SAPUNICE
Gledali smo RUBI 2020: Kučka vaskrsla TELEVISU!
Published
5 godina agoon
By
markocovOd kada ih je pre desetak godina zadesila “Oluja” (La tormenta) sa Vilijamom Levijem, prvi promašaj prethodne decenije u potpisu “grobara” telenovela – producenta Salvadora Mehije, Televisina vladavina u svetu sapunica je zauvek završena. Bio je to poslednji ekser zakucan u sanduk “Divlje ruže”, “Esmeralde”, “Marisol” i ostalih heorina srceparajućih meksičih serija koje su samouvereno, duže od tri decenije vladale malim ekranima širom sveta. “Oluja” je “oduvala” svaku šansu da njene naslednice vrate publiku u udarne termine u “kolevci telenovela”, na kanalu Las estrellas. A onda su se na meksičko tlo iskrcali Turci. I na konkurentskim televizijama napravili dar-mar. Uostalom, kao i svuda u svetu. Zavladali su ljubavni jadi sa Bosfora. Dugo je Televisa (presenta) tražila recept s kojim bi mogla da smuti nekakvu melodramu kako bi se prilagodila novim trendovima sa istoka. Njeni producenti pokušavali su da klasične telenovele pošalju u “penziju”, da nekada voljeni žanr osavremene, daju mu novo odelo. Isprobavali su razne “začine”. Malo turske drame, malo američke komedije… Ali džaba. Bili su to samo tanjušni trzaji umorne latinoameričke fabrike snova na aparatima. Nikoga više nisu zanimale meksičke telenovele, pa čak ni domaće gledaoce.
Projekat “Fabrika snova”
Počela su da se gase Televisina predstavništva po svetu, da pljušte otkazi, mnoge dojučerašnje velike glumačke zvezde izgubile su ekskluzivne ugovore, a neke su uhlebljenje samoinicijativno našle u konkuretnskim produkcijskim kućama. I u tom beznađu rodila se ideja. Moglo bi se reći poslednji pokušaj da se telenovela kao žanr modernizuje i približi mlađim generacijama koje iz ruku ne ispuštaju mobilne telefone i tablete. Projekat “Fabrika snova”. Televisa će uložiti veliki novac, uposliće nove producente, scenariste i režisere, kupiće savremenu filmsku opremu i uraditi rimejk najpopularnijih klasičnih telenovela u formi dramskih mini-serija od 25 epizoda. Na taj način pokušaće da animiraju mlađu publiku i dovedu je pred mali ekran. A kada “progutaju” taj mamac, konačno će telenovele uvesti u 21. vek.
“Zlobnica”, “Vučja kolevka”, pa treća sreća
“Fabriku snova” otvorila je nova verzija “Zlobnice”, iliti “La usurpadora”, sa Sandrom Ečeverijom u glavnoj ulozi. Krtika je pohvalila produkciju i režiju, ali ne i scenario, radnju i glumu. Ispostavilo se da je “kraljevima epizoda” bio preveliki zalogaj da priču spakuju (zapletu i raspletu) u 25 nastavaka. I reakcija publike bila je mlaka. Ali, vodeći se onom da se “prvi mačići u vodu bacaju”, Televisa im je odmah ponudila “Vučiju kolevku” (Cuna de lobos), i to sa slavnom španskom glumicom Pas Vegom u vodećoj roli. Krtike su ovog puta za nijansu bile bolje, ali se piplmetri nisu usijali. To je dovelo pod znak pitanja nastavak projekta “Fabrika snova”. Uložen je ogroman novac, koji uz tako malo epizoda nije mogao brzo da se vrati. Snimanje treće serije “Rubi” polako je privođeno kraju, kada je Televisa odlučila da “fabriku” privremeno stavi pod ključ, uz mogućnost da nastavi da snima planirane rimejkove, ali sa mnogo više epizoda. I onda se na scenu vratila najveća kučka iz univerzuma telenovela. Kao treća sreća. I magija je, izgleda, proradila…
“Rubi” osvojila SAD
Mada im se odluka da prvo u SAD, na kanalu Univision, prikažu seriju nekoliko puta obila o glavu, ispostavilo se da vodeći ljudi iz Televise nisu pogrešili što su “Rubi” sa Kamilom Sodi kao junakinjom poslali premijerno pred američke gledaoce. U utorak, 21. januara, prikazana je prva od 26 epizoda. I to sa velikim uspehom. Univision od 2017. nije ostvario tako dobar rezultat u terminu od 22.00, ostavivši iza sebe Telemundo. Sa skoro 1,7 miliona gledalaca, “Rubi” je porazila glavnu uzdanicu konkurentske hispanoameričke televizije, sedmu sezonu hit telenovele “El señor de los cielos”, a to veče u pomenutom terminu Univision je bio gledaniji čak i od američkih nacionalnih mreža ABC i NBC. Nema sumnje da je dugo očekivani povratak opake zavodnice prikovao gledaoce za mali ekran, kao i verne fanove poslednje verzije čuvene priče Jolande Vargas Dulće iz 2004, u kojoj je sponzorušu u crvenom tumačila Barbara Mori. Upravo su poređenja ove dve Rubi podigle veliku prašinu. Mada je dobila negativne kritike od Barbarinih pristalica, za Kamilinu “Rubi” posle 13 prikazanih epizoda (pola serije) može se reći da je hit. Tome u prilog govori rejting od milion i po gledalaca u proseku, s tim da je 10. epizoda ponovila gledanost prve, što se smatra velikim uspehom.
O čemu se radi?
Na početku serije upoznajemo mladu novinarku Karlu (Ela Velden), koja nas vodi kroz gustu planinsku šumu do mračnog dvorca u kojem živi misteriozna žena o čijem životu meštani malo znaju. Reč je o Rubi (Kamila Sodi), sredovečnoj ženi koja se svojom voljom izolovala od spoljašnjeg sveta. Mada je mnogo puta odbila da ispriča svoju životnu priču za medije, Rubi pristaje da pred objektivom Karline kamere otvori dušu. Tada počinje priča o ambicioznoj mladoj ženi skromnog porekla, koja je uz pomoć svoje lepote i ženskih trikova pobegla od siromaštva i na tom putu povredila drage ljude.
Pet razloga zašto morate da gledate novu “Rubi”
1. Dobar scenario i režija, dinamična radnja i drama koja drži pažnju iz epizode u epizodu.
Ne dešava se često da rimejk bude bolji od originala, u ovom slučaju od prethodne verzije. Rubi 2020 nema vremena za isprazne dijaloge i predugačke scene, teatralnu glumu u kojoj se junaci gledaju po nekoliko minuta dok u pozadini “svira” dramatični instrumental. Radnja se odvija brzo, uz pitke, savremene dijaloge, a sama činjenica da je smeštena između sadašnjosti i prošlosti daje joj mogućnost da mnoge događaje ubrza, pa da već u četvrtoj vidimo nešto što se u prethodnoj verziji dogodilo u 20 i nekoj epizodi. Po ugledu na američke nedeljne sapunice, svaka epizoda kako se bliži kraju pojačava dramu i kulminira tako da gledaoci s nestrpljenjem iščekuju da vide rasplet u sledećem nastavku. Zasluga za dobar tekst pripada autoru Leonardu Padronu, venecuelskom piscu i novinaru, koji, između ostalog, stoji iza hita “Voleti do smrti”.
2. Rubi 2020 je bolji i kompleksniji lik od Rubi 2004.
Obožavaoci Barbare Mori neće se složiti sa nama, ali to je već njihov (subjektivni) problem. Možda Kamila nije lepša, zgodnija i fatalnija od Barbare, zbog čega, uglavnom, dobija kritike. Ali nova Rubi i nije pisana da bi to bila, što je i sam Padron izjavio nekoliko puta. Ona je prosečna, ali inteligentna lepotica kojoj je pošlo za rukom da zavede bogate muškarce i ostvari svoje snove. Uz to, njenu potrebu da što pre pobegne iz siromaštva, zbog koje je povredila ljude do kojih joj je stalo, scenarista je potkrepio razlozima. Pronašao je dobar način da pomogne Kamili Sodi da odbrani svoju junakinju, ma koliko se većini njeni razlozi činili neprihvatljivim. Rubi 2004 je manipulativna sponzoruša koju je kroz život vodila isključivo njena lepota i pohlepa, dok su Rubi 2020, koketnog devojčurka željnog lagodnog života, nesrećne okolnosti navele na to da se upusti u opasnu igru iz koje nije bilo povratka. Gradnja lika je kompleksnija. Rubi ovog puta ne juri iz kreveta u krevet samo zato što svaka njena naredna “žrtva” ima više novca, već zarad ličnog napredovanja, a ponekad i da bi spasla živu glavu, pobegla od nasilnika… I kao takvu devojku, čijoj se inteligenciji dive i mrze je zbog lukavosti, Kamila je glumi… pa skoro bez greške. Prirodno i zavodljivo, odavajući utisak da se dobro zabavlja, što se ne može reći za njenu koleginicu Anđelik Bojer u sličnoj ulozi (Teresa, 2010).
3. Bez lažnog morala, molim!
I dok se Barbara Mori, kao nadaleko čuvena “fatalnica” Rubi 2004, sramežljivo uvijala oko Alehandra i Ektora u uvodnoj špici serije, u vreme kada su “bludnice” iz “Seksa i grada” harale svetom, Kamila Sodi polugola sa sve štiklama “grli” nogama oko struka svog muškarca. Dobrano smo zagazili u 21. vek, zašto stvari ne bismo nazivali pravim imenima. Rubi 2020 nije žena lažnog morala. Obožava da je vole. Strastveno! I nema problem da to kaže. I pokaže. To je, pak, ne čini kurvom. Ona je na sebi svojstven način volela sve svoje muškarce. Neke manje, NEKOG više. Uostalom, zar svaka žena nije odrasla uz Pepeljugu maštajući o princu na belom konju? E, sad, ko je kriv onim devojkama koje su dočekale samo konja, i udale se za njega. Rubi 2020 je želela više. Zbog sebe, zbog majke koju je njen otac napustio i koja bolesna prodaje burito na ulici, zbog sestričine koja odrasta u leglu kriminala Meksiko Sitija… To što je usput prijateljici “skinula” dečka na dan njihovog venčanja, druga je priča. Mada, mi koji smo stali kod 13. epizode znamo da ju je spasla bede!
4. Likovi su realistično prikazani, sa njima mlađe generacije mogu da se poistovete.
Nova serija ne igra na kartu stereotipa. Opozit Rubi 2004 bila je dobrodušna Maribel, tatina devojčica koja je patila i lila suze zbog izdaje muškarca koga je volela i najbolje drugarice. Sve dok nije dočekala “hepiend” kraj Rubine nikad prežaljene ljubavi – Alehandra. Maribel 2020, u čijoj ulozi se odlično snašla Kimberli Dos Ramos, nije ni prići svom prethodnom izdanju. Kada ju je verenik ostavio pred oltarom radila je sve ono što bi i svaka druga devojka na njenom mestu – lomila sve pred sobom, postala hladna i drčna, živela za osvetu, odala se piću… Najbolji prijatelj Rubi 2020 je, takođe, gej, ali nije ulickan i isfeminiziran, i ne trčkara sa čivavom u ruci oko svoje prijateljice. Loreto 2020 je mačo tip koji diže 150 kg iz bendža i muva se u teretani sa Alehandrovim najboljim ortakom.
5. Seriju možete da izbindžujete za dva dana.
Velika prednost Rubi 2020 je ta što ima samo 26 epizoda. Predlažemo vam da sačekate da Univision u SAD “ispuca” sve, jer ukoliko krenete da je gledate po završetku čitanja ovog teksta bojimo se da ćete završiti poput nas – izbindžovaćete dostupne epizode a do naredne grickaćete nokte.
Šta nam smeta kod Rubi 2020
Baš ništa! Čak i kada su stvari toliko “providne” i znamo tačno kako će se odigrati. Da se razumemo, ovo je, ipak, telenovela. Ne smeta nam i što Rodrigo Girao Dijas često “preglumljava” u ulozi Ektora (pozdravila ga Anđelik Bojer kao Ana Letisija iz Tres veces Ana), koji je u ovoj verziji lud i za sebe i za Ektora 2004 – zajedno. Nemamo ništa ni protiv dosadnjikavog Hosea Rona, za koga je Eduardo Santamarina (Alehandro 2004) od dva metra frajer sa velikim F. Jedino što kvari utisak ovoj seriji su zluradi komentari obožavaoca Barbare Mori. Ali, razumemo ih. Da su postojale društvene mreže 2004, razumeli bi i oni nas. Jer, tada bi fanovi Salme Hajek imali štošta da kažu za njihovu miljenicu. Did you know? Hajekova je posle “Tereze” (1989) otišla u Holivud, a Mori je ostala trećerazredna glumica niskobudžetnih latinoameričkih filmova.