Više od 150. godina Travnik je bio prestonica Bosne i vezirski grad u kome je stolovalo čak 77 vezira. Oni su Travniku podarli 14 džamija, 3 medrese, bezistane i hamame i dve sahat-kule koje su Travničanima više bile orijentir u čaršiji nego mera vremena, jer u doba kada su sagrađene u Travniku nisu mnogo marili za vreme zato što tada nigde nisu žurili, a svuda su stizali.
Travničani su vreme merili od jednog do drugog požara, od jedne do druge epidemije kuge, od jednog do drugog rata. I danas Travničani mere svoje živote po predratnom i poratnom vremenu, s tim što im je sada mera poslednji rat u Bosni i Hercegovini od koga još nisu iscelili sve ratne rane niti povratili urušene živote.
Uspomene i sećanja na najpoznatijeg Travničanina Ivu Andrića danas se čuvaju u njegovoj rodnoj kući koja je pretvorena u muzej. Naš jedini Nobelovac se svom rodnom gradu odužio Travničkom hronikom i Pričom o vezirovom slonu.
Travničani još uvek poštuju Andrića, za razliku od nekih bosanskih intelektualaca koji ga optužuju kao mrzitelja svega islamskog i bošnjačkog, zaboravljajući pritom da je novčani deo Nobelove nagrade u iznosu od gotovo milion dolara Andrić darovao Bosni.
Urednik serijala: Branko Stanković
Snimatelj: Darko Bursać
Montaža: Marija Baronijan Šašić
Foto Promo
