Noa Houli, tvorac serije LEGION – Sa uživanjem sam pisao poslednju sezonu!

Kao jedna od verovatno najneobičnijih „Marvelovih“ serija „Legion“ je tokom tri uzbudljive i za mnoge gledaoce prilično zbunjujuće sezone (treću i poslednju gledamo ponedeljkom od 22.00 na Foks kanalu) bio intenzivna vožnja nalik, kako ju je opisao njen glavni junak, glumac Den Stivens – rolerkosteru niz dugu. A kod svake vožnje o njenom tempu odlučuje onaj ko se nalazi za volanom. U slučaju „Legiona“ reč je o američkom filmskom i TV producentu Noi Houliju, tvorcu domaćoj publici dobro znanih „Kostiju“ (Bouns) i legendarnog serijala „Fargo“, za koji je dobio nagradu Emi 2014. godine. „Legion“ je, međutim, za Houlija, kako to i sam kaže, bio tlo nepredvidivo poput njegovo radnje. Ono u šta je bio siguran od početka rada na ovoj seriji, kako otkriva u intervjuu za TV novosti, jeste bio „Legionov“ kraj.

Kakav je osećaj privesti jednu tako neobičnu priču kraju.

– Dobar. Volim završetke. Ono što je sjajno u vezi sa pripovedanjem priče koja ima početak, sredinu i kraj je to da je svaki korak koji načinite na tom putu nepovratan. Što ste bliže kraju činite sve veće poteze, kao što je to bio slučaj i sa serijom “Fargo”. Tu nema više prostora za plovljenje “mirnim vodama”. Da bi bio veliki, kraj mora da bude poput zemljotresa. Dramatičan, rušilački, epski – poručuje Houli dodajući da su se vremena, ipak, promenila, pa da ni osećaj po završetku neke serije više nije isti kao nekada.

– Ranije ste znali da je pred vama posao od osam sezona nekog projekta. I kada biste završili sa time, pitali biste se – Da li da radim nešto novo? Danas tempo stvaranja serija nameće drugo pitanje – Šta ću sledeće raditi? Odmah se prelazi na novo. Već dve decenije čini mi se da samo započinjem i završavam priče. Zbog toga su ti krajevi nekada bili nešto posebno, a danas su rutina.

Koliko je teško bilo žonglirati između serija „Fargo“ i „Legion“, budući da ste ih stvarali u isto vreme?

Te dve serije pokreću potpuno različiti mišići. Centri za njihovo razumevanje smešteni su u potpuno različitim oblastima mozga. I svaka je na svoj način bila težak izazov.  Imam, međutim, dobro razvijen osećaj za to koliko dugo bi trebalo čemu da se posvetim. U slučaju da procenim da prema svom rasporedu nema potrebe da žurim sa pisanjem jednog od ta dva scenarija okrenem se ka onom za koji trenutno imam više inspiracije. Naučio sam da se u radu vodim kreativnošću. Ako mi se učini da je to nedelja za „Fargo“, prepustio bih se osećaju. Poznajući holivudske producente, njima je najvažnije da radim na nečemu. Tada su najsrećniji. A meni mnogo znači kada mi oni ne dišu za vratom dok pišem.

Kako biste opisali saradnju sa Denom Stivensom tokom prethodne tri sezone “Legiona”? Koliko se promenio vaš odnos i Den kao glumac?

On je stvarno poseban glumac. Kada se prisetim vremena kada smo tek bili u procesu odabira glumaca za “Legiona”, shvatam da je bilo neverovatno što je Den tada bio slobodan. Uzmete li u obzir to da se u svakom trentku u Holivudu održavaju kastinzi za 500 različitih serija, i da u većini njih postoji lik koji bi trebalo da tumači muškarac između 35 i 45 godina, pravo je čudo da kada smo kada pozvali Dena od njega dobili odgovor – Da, slobodan sam. Što da ne. Ono što mi se najviše dopada kod njega je to što je on prema svemu što radi veoma otvoren. Postavlja se potpuno profesionalno. Problem kod serija i filmova zasnovanih na stripovima je u tome što kod njih od glumaca ponekad morate da tražite neke stvari koje deluju prilično smešno i naivno. Den sa tim, međutim, nije imao problema. Bilo je zadovoljstvo raditi sa njim.

Da li ste ikada razmišljali o tome da mu napišete neku ulogu za “Fargo”?

Iskreno, nisam. Ali postoji tendencija u mom radu da se ljudi sa kojima rado sarađujem često vraćaju u drugim projektima. Ko zna, možda to bude slučaj i sa Denom.

Legion je specifičan po tome što je prvobitnog heroja pretvorio u negativca. Koliko je veliki izazov bila ta transformacija Dejvida Halera od prve do treće sezone?

Seriju smo započeli pitanjem da li je Dejvid mentalno bolestan ili je reč o super moćima. Na neki način, mi smo se zadovoljili odgovoromm da je reč o ovoj drugoj soluciji, ali Den je već u drugoj sezoni nadogradio Dejvidov lik, izgradivši ceo svet zasnovan na  poremećaju njegove ličnosti. Pridodao je tome i momenat Dejvidove blage narcisoidnosti koja se ogledala u tome da sve posmatra kroz prizmu nekih njegovih odrednica morala i pravde.   Bitan deo priče čini i to što je izdao Sid (Rejčel Keler) i što je na kraju druge sezone pobegao sa Leni (Obri Plaza). I tako smo došli do treće sezone, gde konačno više nemamo samo Dejvidovu perspektivu događaja, već sve gledamo očima nekoga sa strane. I u tom trenutku shvatamo da Dejvid, možda, nije heroj. Ovde nije bio najveći izazov napisati sam scenario. Mnogo teži zadatak bio je taj da publiku stalno primoravamo na preispitivanje – volimo li Dejvida ili ne? To nije prvi slučaj da se u jednoj seriji ne zna da li je glavni junak pozitivac ili negativac. Sličnu situaciju imali ste i u “Čistoj hemiji”. Vajt je, objektivno, potpuni i nesumnjivi negativac. Ali publika saoseća sa njim. Voli ga. I to je ono što ga čini junakom.

“Legion”, kada je reč o tom zbunjivanju, publiku nije štedeo. Jeste li strahovali da ćete im u nekom trenutku dosaditi?

Još na početku rada na ovoj seriji rekao sam da ne želim da stvorim seriju koja će gledaocima ponuditi informaciju, već iskustvo. Likovi koje sam oživeo pred kamerama žive lucidne i nestvarne živote. To je najveća barijera u razumevanju između “Legiona” kao serije i onog dela publike koji je u njemu tražio neku izvesnost i logiku. Zbog toga “Legion” i nije serija za tu ciljnu grupu. Težili smo tome da se serija gleda u posebnom stanju svesti. Da, kada dostignete određeni nivo razmišljanja, prekinete sve veze sa stvarnim svetom i sa onim što vas je dopratilo pred male ekrane i postanete deo “Legion” stvarnosti. Ovo je serija za one kojima to šta je stvarno, a šta nije ne predstavlja osnovnu polaznu tačku za gledanje nekog sadržaja.  Važna je, ali ne presudna. “Legion” traži širinu, a ona produkciju uvek košta. Zbog toga za nas nije bio preveliki luksuz izgubiti nekoliko gledalaca koji se ne pronalaze u toj priči, ako ćemo zadržati sve one koji shvataju o čemu govori “Legion”.

U tom smislu, Legion je i žanrovski specifičan. Može li se svrstati u naučnu fantastiku? Običnu naučnofantastičnu seriju uz dobru priču i ekipu nije suviše teško snimiti. Zbog toga sam pred sebe postavio veći izazov. Želeo sam da “Legion” bude priča o čoveku posmatrana kroz naučnu fantastiku. “Legion” je priča o borbi dobra i zla na unutrašnjem nivou. U tom obračunu mnogo je senki koje pomućuju odluke, misli i izbore. Kako između svih tih nijansi stvarnog i nestvarnog izbistriti Dejvida kao čoveka, jednog od najsnažnijih mutanata na planeti, junaka, zlikovca, zaljubljenog mladića, narcisa, izdajnika, osvetnika, i nesumnjivo, mučenika razorenog uma – sve to bio je za mene izazov veći od samog žanra. Naučna fantastika danas je aktuelnija nego ikad, a čini se da je u toj oblasti već sve rečeno. Morate tražiti nove horizonte ako želite da ponudite nešto originalno.