Nataša Drakulić,
scenaristkinja projekata kao što su „Ubice mog oca“, „Zaspanka
za vojnike“, „Larin izbor“, „Reka ljubavi“,
„Zaboravljeni umovi Srbije“, „Bićemo prvaci sveta“, počinje
snimanje novog filma „Dara iz Jasenovca“.
Nataša je odrasla u Lici,
a deo njene porodice stradao je u zloglasnim logorima, konkretno u Jadovnom, te
je veoma emotivno pristupila projektu.
„Nije
bilo lako iz toliko autentičnih priča, koja je svaka potresnija od prethodne,
opredeliti se za jednu liniju. Nikada u životu nisam napisala više verzija
scenarija, a kad sam već želela da odustanem, pojavila se Dara. Nije bio lak
put, ali onda sam priču za film složila kroz oči nevinog deteta. Dara je
personifikacija za svu decu koja su nastradala u logorima širom bivše
Jugoslavije, ali najviše Jasenovca. Nisam želela da budem patetična, više od 50
godina se u komunizmu ćutalo o Jasenovcu. Želela bih da ovaj film bude uspomena
na sve nevine ljude koji su tamo stradali. Ne znam da li su to prevelika
očekivanja, ali to nam je cilj,“ rekla je ona.
Glavna junakinja
zove se Dara, „od Darinka, dar života, to je velika simbolika“, tako
se zvala i strina Drakulićeve kojoj je porodica stradala u logoru.
U filmu je zastupljen i lik Diane Budisavljević?
„Tihomir
Tika Stanić nam je mnogo pomogao oko scenarija i posle oko organizacije
kastinga na terenu Potkozarja, gde je bilo nekoliko hiljada dece, dok nismo
našli našu Biljanu Čekić. Dao nam je i svu svoju literaturu i scenario svog
filma na kome je godinama radio. Delo te žene ovekovečeno je u filmu njene
prezimenjakinje Dane Budisavljević ‘Dnevnik Diane Budisavljević’. I od srca se
radujem što je u konkurenciji s hrvatskim državnim projektom ‘General’, filma o
Anti Gotovini, pobrao sve nagrade na Pulskom festivalu. To vraća nadu,“
rekla je Drakulićeva.
Diana
se pojavljuje pred kraj filma, nama je u našoj priči sporedan, ali važan lik.
Veliko je delo učinila. Imamo životni primer glumice Božidarke Frajt, majke
Bojane Gregorić, koja je svedok, autentičan glas i Dianino spaseno dete.
Ko je krivac za politizaciju Jasenovca?
„Za
potpirivanje nacionalizma danas ne treba vam Jasenovac, već dve budale na
hrvatskoj i srpskoj strani, ne bežim od toga, ali da je lepe sreće bilo, imali
bismo do sada gomilu filmova na temu ovog logora i iskreno se nadam da će ih i
biti. Naučili bismo nešto. Treba da se zna za najkrvaviji, najmonstruozniji,
najsuroviji zločin nad ljudima na ovom podneblju. Srbi su bili najbrojnije
žrtve ovog užasa, ali bio je i Jevreja, Roma, Hrvata. Ako u filmu ne bude
emocije, onda nam džabe sve ostalo. Moramo svi, kad ga pogledamo, da se
uplašimo, da se to zlo više nikad ne ponovi,“ rekla je ona.