Jedna od najpoznatijih
televizijskih porodica – Šurdilovići slavi 40. rođendan. Baš toliko je prošlo
otkako su se Šurda, Vesna, Firga i Soća uselili u domove Jugoslovena. U čemu je
tajna „Vrućeg vetra”?
Ovako
na mađarskom „A sad adio“, peva Ljubiša Samardžić. Mnogi se i danas sećaju
Šurdine popularnosti u Budimpešti gde ga je dočekalo čak 100.000 ljudi. U Rimu
je 1983. godine bio glumac godine. Vruć vetar je u Rumuniji i Poljskoj
proglašen za jednu od najboljih serija. A „Vetar“ i Šurda, koji se i danas
gledaju, slave 40. rođendan.
Iako
je tvrdio da je više za Grčku a manje za rabotu, najpoznatniji Vlasotinčanin u
Beogradu sreću je, ipak, okušao u zanatu. Pre tačno četiri decenije, u lokalu u
blizni današnje Knez Mihailove, Šurda je otvorio berbernicu.
I
tako je sve počelo, bar u seriji. Scenarista Siniša Pavić seća se da je Vruć
vetar pisao dve i po godine. O tome koliko će živeti njegovi junaci, kaže, nije
razmišljao.
„Ja
nisam znao ni da li ću ja živeti narednih 40 godina, jer čovek ne misli toliko
daleko, ali kad pišem, pišem s nadom da će živeti dugo. Napisao sam 6-7 serija
i nijedna druga mi nije garantovala uspeh sledeće. Uvek ste na početku na
televiziji“, rekao scenarista je Siniša Pavić.
Iako
je deset epizoda Vrućeg vetra snimljeno za osam meseci, televizijski počeci ove
serije, na Badnji dan 1980. godine bili su neizvesni.
„Tog
dana je Titu amputirana noga, i to je saopšteno na vestima pre nego što je
trebalo da počne emitovanje serije. Atmosfera tokom svih deset emisija, koliko
je emitovano, bila je vrlo sumorna, a pred emitovanje svake epizode odlučivalo
se u nedelju ujutru na kolegijumu da li će da puste jednu humorističku seriju u
takvoj atmosferi“, otkriva Siniša.
Humor
i avanture Borivoja Šurdilovića brzo su osvojili publiku. Pavić kaže da je
inspiraciju za lik Šurde pronašao u jednom vlasotinačkom berberinu i otkriva
nam kako reditelj glavnu ulogu najpre nije namenio Samardžiću.
„Išli
smo na Petrovaradin da se dogovorimo oko podele uloga glumcima, mislili smo da
će to raditi Gutović, ali kada je prošlo leto onda je on zbog nekih svojih
obaveza u Ateljeu odustao“, napominje Siniša.
I
tako je ekipa na čelu sa Smokijem i tada najvećom zvezdom – Čkaljom
kompletirana. Najmlađi član u njoj bila je glumica Vesna Čipčić. Seća se da je
to bio prvi kasting na koji je otišla, a uloga Vesne u Vrućem vetru dala joj je
vetar u leđa.
„Nisam
mogla da pretpostavim da ova serija može da doživi takvu vrstu popularnosti i
tako dug vek. To je meni nešto prosto bilo nezamislivo, imala sam utisak već
tada da nešto kvalitetno radimo da nešto ozbiljno radimo, na kraju krajeva,
tako smo ozbiljno i radili i pristupili celom tom projektu“, istakla je Vesna
Čipčić.
Nezamislivo
je bilo i kompozitoru Vojkanu Borisavljeviću da će ga od sve filmske i
televizijske muzike koju je napisao, prepoznavati po Vrućem vetru.
„Ja
sam dobio strahovito dobru indikaciju od pisca Siniše Pavića i reditelja
Aleksandra Đorđevića. Kad sam ih pitao: kakvu vi muziku želite za ovu seriju?
Oni su rekli: želimo da se oseti topli vetar koji duva s juga, meni je to bilo
dovoljno. Pošto sam često pre toga boravio u Grčkoj tu pesmu sam napisao za
bukvalno nekoliko minuta i zaista nisam očekivao da će toliki uspeh da
postigne, i ne samo u seriji već i kada je počela da se peva van nje“, rekao je
kompozitor Vojkan Borisaljević.
Vruć
vetar se danas i peva i citira. U čemu je tajna ove serije?
„Ja
mislim da je tajna u tome što prosto postoji nešto u tim pričama, ali ne u
samim pričama koliko u samom načinu pisanja, obrade, igranja što daje tome
jednu stalnu svežinu“, istakao je Siniša Pavić.
„Tema
ta je večna, to su sve problemi koji i danas muče ovaj naš narod, tako da se
jako lako svako od nas može prepoznati u toj priči od pre 40 godina“, istakla
je Vesna Čipčić.
I
baš zato priča o malom, nesnađenom i poslom nezadovoljnom čoveku, o nerešenom
stambenom pitanju, o porodičnim nesuglasicama, provinciji i odlasku u
inostranstvo… I danas je aktuelna. Milioni ljudi koji sa oduševljenjem iznova
gledaju ovu seriju pokazuju da i posle 40 godina Vruć vetar još nije oduvalo
vreme.