Na početku ove sezone serije “Španska princeza”, koju od 27. oktobra pratimo na kanalu Epic Drama sredom u 21.00, izgleda da Katarina ima sve što je ikada želela – voljenog muža, sina i mesto na engleskom prestolu. Ali čak i najlošiji student evropske istorije svestan je da se njena priča tako ne završava.
– Moramo da se igramo sa saznanjem kako će se priča završiti, a ipak, navodimo vas na ideju da poverujete u to da će možda sve biti u redu. U tom smislu imam osećaj kao da snimamo neki horor film, a ne istorijsku seriju – otkriva na početku razgovora glavna glumica Šarlot Houp, koja igra prvu ženu Henrija VIII, Katarinu Aragonsku.
Snimanje ove sezone završili ste u jeku pandemije koronavirusa. Kako je izgledao rad na seriji?
– Bilo je čudno. Završili smo 12. marta, ali se uticaj korone već osetio na setu. Kraj prve sezone je bio tako divan za mene. Sećam se da sam poslednjih nekoliko dana bila tako tužna. Ipak, radovali smo se povratku pred kamere iako je zaista bilo teško uskladiti sve bezbednosne mere sa našim pozivom i obavezama.
Španska princeza u fokus stavlja odnos među ženskim likovima posebno obrativši pažnju na prijateljstva. Kako ste vi doživeli seriju?
Mislim da je ono što su scenaristi Ema Frost i Metju Grejem uradili tako briljantno u pisanju jeste da učine žensko prijateljstvo zaista komplikovanim. Priča o Lini i Katarini je tako manjkava i tako teška. I bilo bi zaista lako za Linu i Ketrin da budu samo najbolje drugarice i da jedna drugoj pomažu u ovim ogromnim previranjima. Ali umesto toga su isplanirali ovu zaista komplikovanu vezu u kojoj se dve žene zaista vole i vezane su kao sestre, ali u stvari Katarina je duboko ljubomorna na Linu jer je dobila sve što je želela. A Lina se oseća kao da daje previše od sebe Katarini, a premalo sebi. Ženska prijateljstva su inače veoma komplikovana. To je stalna igra moći.
U drugoj epizodi, Oveido kaže „Porođaj i rat: oboje donose bol. I jedni i drugi izazivaju one koji se suočavaju s njima. Jedan pronalazi ženu, a drugi muškarca“, a Ketrin to ponavlja kasnije. Zašto mislite da je važno pričati priče o porođaju i plodnosti?
Ova priča mi se kao ženi učinila veoma važnom 2020. godine. Dijagnostikovan mi je sindrom policističnih jajnika kada sam imala 18 godina i doktor mi je rekao da treba da imam decu pre 30-te — što je veoma zastrašujuća stvar za reći jedva punoletnoj devojci. I to je uticalo na mnoge moje životne izbore. Kada sam dobila ovu ulogu, rolu žene koja se bori da dobije dete, ali koja to tako očajnički želi, to mi se činilo zaista relevantnim. Nisam prošla kroz toliko spontanih pobačaja koliko je imala Katarina ali meni i većini devojaka 2020. deluje kao važna priča.
Mislim da su pobačaj i neplodnost i borba sa vantelesnom oplodnjom stvari sa kojima se mnoge žene bore danas, ali su i dalje tabu teme. I zato mislim da je mogućnost da ih istražimo kroz ove istorijske ličnosti zaista važna. Ona je na kraju žena koja pokušava sve da uradi. Ona pokušava da žonglira između majčinstva i karijere, prijateljstva i bračnih obaveza. I to je problem u kom se nalazi većina modernih žena.
BONUS VIDEO Sve tajne serije SREĆNI LJUDI: Ukinuta je zbog…
