Igra sudbine nastavlja istim ritmom i tempom da ruši rekorde i izaziva zemljotrese sa novim epizodama. Nikša je u trećoj sezoni pokazao svoje pravo lice koje je u prethodnom ciklusu vešto skrivao. Toliko vešto da smo mu čak i mi poverovali, a kamoli Ada koja u ljudima, pre svega, vidi dobrotu.
Međutim, Nikša je sve obmanuo. Izgleda da sa Vasilisom Smolenski priprema ozbiljnu zamku za moćnu lavicu koja i ne sumnja šta je čeka. Nas međutim, više od Nikšinih neobičnih seksualnih sklonosti i prljavih zakulisnih radnji više zanima jedna druga slučajnost. Reč je, naravno, o tome da je, baš u trenutku kada se Nikša vratio u zemlju, na slobodu po nečijem nalogu izašao Brunerov sin Riter. Kako mu je Ljuštura objasnio, njegov otac je imao gazdu, a sada za tog istog gazdu radi i Riter.
Ono što nas zanima jeste ko je Gazda. Da li je Ada Kanački bila svesna toga da je svih ovih godina osim Brunera imala i drugog neprijatelja, verovatno veću opasnost nego što je Tomas Bruner to ikada bio? I da li je to u stvari upravo Nikša? Ono što nas donekle buni jesu Nikšini motivi za osvetu Adi Kanački. Da li je isto reč o neuzvraćenoj ljubavi i besu što je Ada ostala neosvojena tvrđava za NIkšu, baš kao što je to bila za Brunera.
Postavlja se i pitanje da li je Bruner zaista odgovoran za Boškovo ubistvo, ili je to uradio po Nikšinom nalogu. Ako Nikša ne stoji iza toga, jedno je sasvim sigurno. Bruner je imao šefa, i sve što je učinio učinio je po nečijoj naredbi. Uskoro ćemo saznati i čijoj.
