Igra sudbine bez premca je serija koja je obarala sve rekorde gledanosti u protekle dve i kusur godina. Uzbudljive avanture u domu Kanačkih, spletke i peripetije sa potpisom Brunera, njegovog sina Ritera, Sofije, Matije i Donke, a sada i Nikše Korlata vodile su nas iz epizode u epizodu tokom tri sezone serije čije rejtinge do sada nije imala nijedan domaći TV projekat.
Zamerki je bilo i ima ih mnogo. Ipak, čini se da publike nikada ne manjka, jer po formatu „Igra sudbine“ zaista nudi sve ono što od serije ovog tipa gledaoci i očekuju. Intrigu, uspone, padove, spletke i srećne završetke. Ukratko – život. A iz pera Žarka Jokanovića tih ideja nikada ne manjka.
Prošle godine, međutim, konačno smo dobili i alternativu. Melodramu sa elementima trilera po ideji Dejana Karaklajića i po predlošku Mirjane Bobić Mojsilović koja je sa prvom sezonom uspela nemoguće – na trenutak je poljuljala uspeh i tron „Igre sudbine„. Recept je donekle sličan. Misterija iz prošlosti, borba za ljubav koja je glavnim junacima ostala uskraćena, sukob dve bogataške porodice i vino kao kopča. Dodatno, prelepi kadrovi Istoka i severa naše zemlje.
Ukratko, idelano smešana priča koja opija poput najboljeg vina. I dok je prva sezona zaista mogla da opije i pomuti nam sva čula, pa i um, te su na kratko gledaoci izgubili iz fokusa „Igru sudbine„, druga sezona, izgleda, baš kao što i Smiljanići tragaju za receptom za pravu Teodoru, još ne uspeva da pronađe onu idealnu aromu koja je publiku omađijala tokom prvog ciklusa.
Tako je „Igra sudbine„, kada je reč o rejtingu, koji je Žarko Jokanović nedavno javno objavio na svom instagramu, povratila suvereno mesto za koje se bori iz epizode u epizodu.
I dok takmičenje traje, a „Tajne vinove loze“ prebiraju po podrumima od Istoka do Severa za tajnim sastojkom koji će oplemeniti šušku i ponovo zamirisati Bagrinu njenom skupocenom aromom, mi vas pitamo – koja serija vam je draža, i koju rađe gledate? „Igru sudbine“ ili „Tajne vinove loze„?
