Sisi kostimirana austrijska serija sa drugom sezonom vraća se na kanal Epic Drama krajem decembra, a do tada na istom kanalu uživamo u reprizi prvog ciklusa.
Dok u Srbiji godinama, a već bi se moglo reći i decenijama, praznični TV repertoar podrazumeva kombinaciju muzičkog programa, svih delova „Tesne kože“ i neizostavne trilogije Lepe Brene „Hajde da se volimo“, Nemci i Austrijanci Božić i Novu godinu dugo su dočekivali uz „Sisi“.
Legendarni filmski serijal iz 50-ih godina prošlog veka u kom je austrijska filmska diva Romi Šnajder, nominovana i za jedan Zlatni globus, dočarala život kontroverzne bavarske princeze i austrougarske carice Elizabete poznatije i kao prve pop zvezde evropskog dvora jednostavnog nadimka – Sisi.
Supruga austrougarskog cara i kralja Franca Jozefa Prvog, u istoriji je ostala poznata kao dama revolucionarnih stavova i mišljenja koje lako nije menjao nijedan muškarac. Čak ni Franc. Njihova ljubavna priča puna je kontrasta i predstavlja mešavinu strasti, mržnje, borbe za moć i interese. Stoga je sasvim razumljivo zašto je baš ova filmska saga skoro četiri decenije bila omiljeni božićni TV sadržaj generacija Austrijanaca i Nemaca.
Ipak, vremena se menjaju, pa su mlađi naraštaji zaboravili na Sisi. Upravo zbog njih tokom 2020. godine snimljena je nova igrana serija kojom je sećanje na legendarnu princezu obnovljeno. Tokom novembra na kanalu Epik drama, u susret premijeri drugog ciklusa koji će biti prikazan 26. decembra, pratimo šest epizoda prve sezone ovog kostimiranog serijala, a u ekskluzivnom intervjuu za TV Novosti, glavni glumac Janik Šuman prenosi nam delić utisaka sa seta, i otkriva čime je Sisi opčinila Franca.
– Zanimljivo je, ali nekako u mojoj porodici „Sisi“ nikada nije uspela da zaživi kao TV program koji smo gledali za Božić. Međutim, znam mnogo mojih prijatelja koji su odrasli uz ove filmove i kojima je priča o Sisi bila dobro poznata. Ja sam se sa njom, međutim, upoznao na drugi način. Sa 10 godina sam prvi put otišao u pozorište i gledao mjuzikl o Sisi, odnosno o carici Elizabeti, kako je bilo ime Sisi kad je došla na tron. Od tada sam tu predstavu gledao još mnogo puta i uvek sam upijao svaku novu informaciju o njenom životu – poručuje na početku razgovora Janik, dodajući da je zbog toga njegovo oduševljenje kada mu je ponuđena uloga Franca Jozefa bilo neopisivo.
Kada smo bili deca, retko ko nije maštao o tome da jednog dana postane princ ili princeza. Sada kad ste konačno dobili priliku, kako vam se dopada osećaj „plave krvi“ u venama?
– S jedne strane, naravno, ostvario se taj san, ne samo da obučem uniformu jednog plemića, već i da postanem deo priče o Sisi. To je nešto što sam priželjkivao zaista otkako sam kao mali gledao predstavu o njoj. I naravno, nosili smo najluđe kostime i snimali u pravim zamkovima. Bili smo u Rundaleu, Versaju, zatim u Letoniji i tamošnjim zamkovima. Serija je snimana na pravim lokacijama i u tome je njena velika vrednost. Zbog toha i jeste ušla u izbor 10 najboljih evropskih serija koje su prikazane na festivalu u Kanu. S druge strane, dobili smo uvid u svet moći. Videli smo iz prve ruke kakav teret su Franc i Sisi morali da nose na svojim plećima i koja je bila prava težina njihovih kruna. Na Francu je bila velika odgovornost da kao poslednji pravi monarh Habzburške monarhije ne dozvoli da ona propadne. A njena sudbina je bila svima očigledna. Niko više nije želeo monarhiju. Samim tim ni njega. A on je rođen samo sa ciljem da bi vladao tom zemljom koja polako nestaje. Ova serija pokreće mnoga pitanja. Ko je bio mladić iza te titule? Uvek su mi bile zastrašujuće reči na kojima je odgojen: „Osećanja su znak slabosti. Nikad ih ne pokazuj“. To su bile reči njegove majke.
Šta je to toliko posebno u ljubavi Sisi i Franca?
– Čini mi se da sve velike ljubavi prati senka neke tragedije. To ih čini fatalnim i večnim. Takva je bila i ova. Sisi je bila ludo zaljubljena u Franca, a on opčinjen njenom ličnošću. U početku to je bila iskrena vatrena ljubav, i takva bi i ostala da im nije bila namenjena drugačija sudbina. Sisi, odnosno kasnije carica Elizabeta bila je prinuđena da se bori u strogom i muškarcima naklonjenom društvu koje nije imalo sluha za kompromise. „Sisi“ je njena priča o sazrevanju i transformaciji od devojčice do snažne i nezavisne moderne žene. S druge strane, Franc je bio ljubav njenog života. Ali ponekad je bilo veoma teško voleti čoveka čije je pravo lice samo ona poznavala, a koga je tron lišio svih emocija. Pa i onih prema njoj. Nikada nije prestao da je voli, ali kruna od njega nije zahtevala da voli, već da vlada.
Koliko je ova priča bliska mladima danas?
– S obzirom na to da je Franc na presto najmoćnije zemlje na svetu došao sa 18 godina, a da današnji osamnaestogodišnjaci u tom uzrastu maštaju o tome da naprave savršen selfi ili kako da postanu Jutub zvezde i influenseri, jasno je koliko se vreme promenilo. Međutim, „Sisi“ je i dalje priča o životnoj borbi. Mnogo se može naučiti na primerima koje su nam dali Sisi i Franc. Nikad nije bilo lako. I svaki vek ima neke svoje muke koje ne treba potcenjivati. Čini mi se da je mladima danas čak i teže jer su opasnosti veće, a oni su neiskusniji. Privilegije modernog društva su nas razoružale i učinile ranjivijima.
Jeste li imali neke posebne veštine koje ste morali da savladate pripremajući se za ovu rolu?
– Zbog drugih uloga već sam prošao obuku i za mačevanje, jahanje konja, imao sam i kaskaderski kurs za fizički izazovne scene. Sve je to u glumi normalno, i to je ono što me kod ovog poziva i oduševljava. Možete biti bilo ko – car ili astronaut. Na neki način, gluma i jeste zanimanje iz snova. Ona ostvaruje sve snove koje kao imate kao dete. Kada je reč baš o ovoj seriji, nije bilo toliko teških scena u tom pogledu, ali prethodno iskustvo mi je svakako koristilo. Kod epoha daleko su zahtevniji kostimi. Mi na setu provodimo sate, a uniforme koje nosimo, kao i haljine naših koleginica, nimalo nisu udobne. Ponekad se pitam zašto su ljudi iz tog vremena sebe toliko kažnjavali. Istina, izgledali su savršeno, a posle ove serije znam i po kojoj ceni.
Kako izgleda Božić u vašem domu?
– Mi porodično ne obeležavamo Božić kao verski praznik niti iz religijskih uverenja. Za nas je to vreme ljubavi, zajedništva i okupljanja. Tako je već godinama, okupljamo se u domu naših roditelja. Sada imam male bratanice, tako da su Deda Mraz i paketići ponovo aktuelni kao kada smo mi bili deca. Pevamo pesme, devojčice recituju, sve me to podseća na moje detinjstvo i to je ono što me raduje kod ovog praznika. Sećam se odakle sam krenuo, a ponekad je dobro podsetiti toga. Lakše sebi zacrtaš neki dalji put. Mama je imala nekoliko pokušaja da promeni ovu našu tradiciju, ali smo braća i ja žestoko negodovali, pa je odustala. Za mene je sreća smisao Božića.
Pratite nas i na društvenim mrežama INSTAGRAM,FACEBOOK i YOUTUBE
Izvor Film i TV
Foto Promo/ Viasat
