Odiseja Prijamovog zlata je dokumentarac koji je na kanalu Viasat History (subota, od 17.55). Od ravnica Troada do mračnih podruma najvećeg muzeja u Moskvi, pratimo pravu odiseju blaga trojanskog kralja Prijama, koja se proteže više od tri milenijuma.
U društvu Homera i tragom bogatog biznismena Hajnriha Šlimana, pratićemo pravu odiseju Prijamovog zlata, poznatog i kao trojansko zlato. U 19. veku nekoliko istraživača je odlučilo da pronađe izgubljeni grad Troju kako bi saznali da li su Homerova dela stvarna ili izmišljena. Među njima je bio i Hajnrih Šliman, nemački biznismen koji je postao ključna figura u priči o tom gradu. Šliman je rođen 1822. godine u Nojbukovu u Meklenburgu. Imao je kompaniju za trgovinu indigom i zlatom u Sankt Peterburgu i bio je opsednut pronalaženjem Troje. Konzularni službenik u oblasti istočnog Mediterana po imenu Frank Kalvert, takođe entuzijastičan arheolog amater, bio je angažovan na istraživanju u Hisarliku u Turskoj. Kalvert i Šliman su se sreli i, na osnovu Homerovih opisa, zaključili da se Troja nalazi upravo tamo. Iskopavanja su trajala tri godine, od 1871. do 1873. Jednog dana su naišli na tragove prvih utvrđenja. Spoljni bedem, tvrđava. Našli su Troju. A onda je Šliman došao do neočekivanog otkrića. Otkopao je ogrlicu, tijaru, minđuše, prstenje i brojne druge predmete. Zaključio je da to mora biti Prijamovo zlato. Oduševljen što je postigao svoj cilj, pronašao blago i postao poznat, Šliman se često pojavljivao u javnosti i pisao o svojim otkrićima. Međutim, vremenom su ovi nalazi dovedeni u pitanje, jer se podaci o njima jednostavno nisu poklapali. Istoričari i arheolozi su bili sumnjičavi, posebno kada su otkrili da su Šlimanove arheološke metode bile pogrešne. Činjenica da nije vodio beleške učinila je praktično nemogućim povezivanje dragocenih predmeta sa tačnim istorijskim periodima i slojevima iz kojih su iskopani.
