Džejson Ajzaks (Hotel Mumbaj, Zvezdane staze) – Strahom nas KONTROLIŠU!

Da li ste razmišljali o tome gde ćete ove godine ići na more? Mi jesmo. I u donošenju te odluke, ovog puta, spisku privlačnih, odnosno prihvatljivih destinacija, kumovao je novi  veoma važan aspekt – mogućnost terorističkog napada. Ispostavilo se da je upravo ova kategorija otpisala duplo više potencijalnih opcija za beg od gradske vreve čak i od cene aranžmana. Otpadoše Egipat, Turska, Tunis, većina evropskih metropola, da bi se na kraju sve svelo na najbliži komšiluk – Grčka, Hrvatska, Crna Gora, i par ostrvskih bisera Sredozemlja. Rekli biste – suviše radikalno razmišljanje. Međutim, film „Hotel Mumbaj“, koji je domaću premijeru imao na ovogodišnjem FEST-u, u domaće bioskope 11. aprila donosi svedočanstvo o tome koliko je život u strahu postao deo naše svakodnevnice. Upravo o toj temi porazgovarali smo sa zvezdom ovog filma, britanskim glumcem Džejsonom Ajzaksom, a on nas je uverio da je stanje višedecenijske nestabilnosti svetu podarilo mnogo više od večne strepnje.

– „Hotel Mumbaj“ je zapis jednog stravičnog događaja. Terorističkog napada u kom je širom Mumbaja, pa i u hotelu Tadž Mahal te 2008. godine živote izgubilo više od dve stotine ljudi. To jeste slika naše stvarnosti, ali smatram da čak i iz nje može da se nauči nešto dobro – poručuje glumac koji je proboj na svetsku glumačku scenu otpočeo „Padom crnog jastreba“, nastavio ga uz Mela Gibsona u filmu „Patriota“, zatim rolom Lušusa Malfoja u Hari Poter franšizi, da bismo nedavno uživali u njegovoj interpretaciji Gabrijela Lorke, komandanta Enterprajza u seriji „Zvezdane staze: Diskaveri“. Sada je, ipak, ponudio nešto sasvim drugačije.

– Ovaj film je baziran na istinitim događajima i govori o pravim ljudima. Međutim, njegova najvažnija vrednost je u tome što nam otkriva da ljudskost nije umrla. Uprkos manipulacijama političara i vladara iz senke, koji pokušavaju da nam serviraju neku lažnu realnost, činjenica je da se ona urušava pred situacijama koje su stvarne i koje u ljudma bude one iskonske instinkte. Sebičluk nije deo nas. Težimo ka ujedinjenju, ljubavi i zajedništvu. Trenuci kada je smrt na korak od nas čine da shvatimo da smo pred njom svi jednaki – iste vere, boje kože, pola i starosti. „Hotel Mumbaj“ je, u stvari, film o nadi. Ne o strahu.

Ipak, strahu je danas gotovo nemoguće uteći? Život nam je kao hronika…

– Uvek će biti razloga za strah. Već decenijama živimo sa njim. Plašimo se rata, bolesti, smrti, bombi… Čak i u vašoj zemlji, i ovom regionu, rat, nažalost, već godinama kroji sudbine. Međutim, rat je prirodno stanje. Ne samo kod ljudi, već i u svetu životinja, biljaka, pa čak i atoma. Stalno stanje previranja vodi ka smrti, ali i novom životu. Razlika je samo u tome što smo mi postali žrtve eksploatacije straha. I to je ono što bi zaista trebalo da nas plaši. U svemu tome, važno je ko ste vi. Kako se odnosite prema onima koji su sa vama u toj „crnoj hronici“. Osuđujete li ih jer ih ne razumete? Mrzite li ih? Ili ste čovek?

„Hotel Mumbaj“, kao glumca, stavio vas je u veoma specifičnu situaciju. Da li ste uspeli da osetite očaj ljudi čije ste nam živote dočarali?

– Snimio sam mnogo filmova ratne tematike. Bezbroj puta sam se već pred kamerama susreo sa smrću. I nikada za sve ovo vreme nisam ni pomislio na to da žrtve tih užasnih prizora uvredim time što ću reći – znam kako ste se osećali. To je jedno iskustvo koje ne želim nikome. Strah od smrti je pečat koji ostaje za ceo život, i osećaj koji se ne može odglumiti ako ga niste doživeli. Radeći na filmu „Hotel Mumbaj“ za mene je bilo važno da odam poštu svima koji su te noći poginuli ili se našli u Mumbaju. Bilo mi je veoma teško „obuti njihove cipele“ i proživeti tu noć. Ipak, sa snimanja sam poneo jednu toplu priču o ljudskosti koja mi je dala nadu da nismo izgubili ono po čemu smo među najdivnijim bićima ove planete. Možemo biti ljudi kada zatreba.

Na primer, dok krstarimo svemirom kao ambasadori naše vrste, upoznajući se sa drugim bićima sa kojima, makar na malom ekranu, delimo ovaj Univerzum?

– Da, čak i dok komandujete Enterprajzom (smeh). Nema mnogo razlike između „Hotela Mumbaj“ i serije „Zvezdane staze“. Uloge biram prema poruci koju nose. Prva sezona „Zvezdanih staza“ detaljno se bavila temama koje su itekako aktuelne danas na našoj planeti – tolerancijom, asimilacijom različitih vrsta, odnosno nacija, zatim migracijama stanovništva… U svemu tome, glavni akcenat je uvek bio na ličnostima junaka. Na tome ko smo i kako se nosimo sa određenim situacijama. Nije važno da li u ruci držite laserski fejzer ili mobilni telefon. Važno je da budete čovek u svakom trenutku.

Foto Promo