Laka lova ili potpuno odsustvo ideja holivudskih kreativaca. Trećeg razloga za sve veći broj rimejkova i nastavaka starih, a proverenih filmskih priča nema. Tako ćemo uz sve one filmove koji su već doživeli svoju modernu verziju u narednom periodu pogledati i Toma i Džerija, čuvene Flinstonse, a jedan od bioskopskih hitova koji trenutno puni blagajne jeste dugo čekivani Kralj lavova. Stara ekipa Diznijevog neprevaziđenog crtaća iz 1994. godine koju svi pamtimo dobila je svoje novo ruho, a kako im ono pristaje u 21. veku otkrivamo vam u redovima koji slede.
Bez mnogo dvoumljenja, novi Kralj lavova nije omanuo u bilo kom pogledu. Sjajna grafika i animacija, odličan scenario i sasvim pristojna glumačka postava doprineli su tome da ovo bude jedan od retkih rimejkova koji su se održali na nivou originala. Zahvalnost se pre svega duguje tome što film u ničemu nije odstupio od onog iz 1994. godine. Kao što smo to već primetili, kada se bave ovakvim eksperimentima, Diznijevi stručnjaci odlučuju se za jedno od dva rešenja – ili da bez imalo odstupanja preslikaju originalni materijal, ili da ga promene tako što će poznatom scenariju dati neki pravac. Ovog puta, međutim, pametno su odigrali na prvi izbor, te se ovaj Kralj lavova, kada je o priči reč, nimalo ne razlikuje od onog sa kraja 20. veka.
Mladog prestolonaslednika Simbu, kom su glasove podarili JD McCrary i Donald Glover (u mlađoj i nešto starijoj verziji), sustiže nesrećna sudbina da mu stric Scar (Chiwetel Ejiofor) smešta ubistvo njegovog oca Mufase (James Earl Jones). U razvoju situacije koji sledi Simbina leđa drži nezaboravna Nala (Beyoncé), dok mu iza istih nastojeći da mu sa njih „oderu krzno“ stoji čuveni zli trio hijena – Shenzi (Florence Kasumba), Kamari (Keegan-Michael Key) i Azizi (Eric Andre). Na koji način je Simba proteran iz svog kraljevstva, ali i kako se vratio i osvetio stricu svi se sećamo (barem mi koji smo film gledali), i tu se rimejk nimalo ne razlikuje od originala. Nije ni bolji ni gori. Jednostavno – preslikan je.
“ Bez mnogo dvoumljenja, novi Kralj lavova nije omanuo u bilo kom pogledu. Sjajna grafika i animacija, odličan scenario i sasvim pristojna glumačka postava doprineli su tome da ovo bude jedan od retkih rimejkova koji su se održali na nivou originala.„
Ono u čemu je novi Kralj odskočio jeste animacija. Ipak, ne možemo porediti stari film sa ovim novim jer su Diznijevi crteži i boje nešto što se ne može tek tako ponoviti. Novi milenijum sa svojom tehnologijom učnio je likove iz devedesetih u tom pogledu drugačijim Ne boljim već jednostavno savršenim. U odnosu na tople i gotovo ljudske likove iz originala, animatori su se ovog puta trudili da životinjama ne pridaju ljudske osobine, što se posebno oslikava u ekspresijama lica. Životinje su životinje, i u mimici i u pokretima. Stoga su i emocije od kojih je original „prštao“ sada svedene na razumnu meru. Kako je to bilo zaštitno obeležje ovog filma, nekako se odsustvo emocija u izrazima moralo nadomestiti, te je sav teret u tom smislu pao na leđa glumaca koji su pozajmili glasove glavnim likovima. I posao su odradili odlično.
Ukratko, zamerki na novog Simbu, iliti Kralja lavova nemamo uopšte. Mahom, zbog toga što smo odgledali osavremenjenu verziju filma uz koji smo odrasli. Međutim, ako postavimo stvari iz drugog ugla i zapitamo se – šta nam je to, osim odlične grafike ponudio novi Kralj lavova, odgovor je jedno veliko razočaravajuće ništa. Zabavili smo se, uživali smo, ali to smo mogli i uz staru verziju koja je lako dostupna iz raznih izvora. Ovako, odvojili smo nešto manje od hiljadarke po ossobi da vidimo već viđeno. Korist od toga najviše imaju nemaštoviti, ali dosetljivi holivudski producenti koji su pronašli lak način da „namlate“ lovu. Kuda nas sve to vodi? Očigledno, u ne tako blistavu kinematografsku budućnost, ako se uskoro ne pojave dobri scenaristi koji će nam podaariti nešto novo osim crne sirene Arijel i podjednako crnog Neaa u novom nastavku Matriksa. Šta reći – CRNO nam se piše.
